• Ko je Aleksej Rakić, kako bi sebe opisao?

Ja sam jedan poprilično opušten i druželjubiv lik, studiram radiološke tehnologije na Medicinskom fakultetu, i tehnički sam domaćica, jer se ja brinem o bratovom i mom domu!

• Koja su tvoja interesovanja i hobiji?

Jako volim i uživam da kuvam (volonteri koji su probali moj banana hleb mogu da svedoče), naročito za druge ljude. Uživam u voženju rolera, slušanju muzike (pretežno rok i metal), igram video igre i raspravljam o politici. Ponekad volim da izađem sam ili sa društvom i gađam sa mojim lukom i strelom.

•  U slobodno vreme možemo da te nađemo na kojim lokacijama u gradu?

Ako nije neki volonterski događaj, zapravo ne izlazim iz stana preterano često, ali kad izađem, obično ludim na Medicinskom fakultetu ili na praksi u nekoj bolnici, ili odem da sa nekim društvom u bioskop. Zapravo ne volim da idem na žurke ili koncerte, iako uživam u slušanju muzike, većinom jer ne volim da sam okružen sa toliko nepoznatih ljudi.

•  Koji je bio okidač da kreneš u volontersku avanturu?

Na sajmu obrazovanja 2019. sam naišao na OPENS-ov štand, i onda sam odlučio da se učlanim i krenem da volontiram. Hteo sam da nađem nov način da se nateram da izlazim iz stana više, i da upoznavam nove ljude.

•  Kakvo je tvoje iskustvo u volonterskim “vodama”?

Dosta prijatno,kroz ove dve i po godine sam svašta iskusio, i mislim da mi je grupna dinamika u volontiranju pomogla u pronalaženju sebe. Zapravo često preporučujem volontiranje drugim ljudima kao dobar način da upoznaju nove prijatelje i da se socijalizuju bolje.

• Koja je za tebe formula i ključ volontiranja?

Mogu samo reći šta formula za mene, lično. Kakav god da je događaj, mislim da volonteri moraju biti nekako uključeni u nekakvu “akciju”. Događaji gde bismo mi samo stojali sa strane, brzo bi dosadili. Ja čak i uživam kada imaju nekakvi fizički zadaci, jer sam i dalje pećinac u duši!

•  Koju bi volontersku akciju posebno izdvojio?

Tri mi odmah padaju na pamet su Festival Boja 2019, MTB šampionat i naše volontiranje sa Vojskom Srbije gde smo pomagali u nameštanju bolnice na Sajmu. Festival boja mi je bio izuzetno zabavan zbog čiste haotičnosti, nas par smo delili posetiocima boje, i onda gledali naš ručni rad kad su krenuli svi da je razbacuju okolo. Na MTB-u u Novom Sadu sam proveo 5 dana, gde smo konstantno trčali okolo po Petrovaradinu i testirali svoje sposobnosti do maksimuma. Nameštanje bolnice je bilo zabavno jer smo zajedničkim snagama ogromnu količinu posla odradili, jedini problem je bila upala mišića narednih par dana.

• Koliko volontiranje pomaže mladima da se samoostvare, da nađu put do sebe i nekog svog “zvanja” u budućnosti?

Mislim da volontiranje pruža mesto ljudima svih interesovanja da se druže sa ljudima sa kojima su slični i da zajedno uz rad se bolje upoznaju ili možda saznaju nešto o sebi. Volontiranje je dosta raznoliko, pa može skoro svako da nađe nešto za sebe.