• Ko je Ivana Đoković, kako bi sebe najkraće predstavio/la?

Imam  20 godina, dolazim iz Čačka i uvek volim to da naglasim, trenutno studiram u Novom Sadu i izreka koju najčešće volim da koristim pri opisivanju sebe jeste “Carpe Diem”, jer se uvek trudim da iskoristim dan na najbolji način.

• Koja su tvoja interesovanja i hobiji?

Veliki sam ljubitelj vožnje, automobila i biciklizma. U slobodno vreme najčešće vozim bicikl i provodim vreme u prirodi, takođe volim i da planinarim. Provođenje vremena u prirodi bilo da je u pitanju vožnja ili šetnja me jako ispunjava. Kada je loše vreme obično se posvetim čitanju knjiga ili gledanju Netflix-a. Ono što, takođe, smatram svojim hobijem jeste volontiranje. Volim kada slobodno vreme mogu iskoristiti odlaskom na neku volontersku akciju, jer je to nešto što smatram veoma korisnim za svoj lični razvoj.

• U slobodno vreme možemo da te sretnemo na kojim lokacijama u gradu?

Pošto sam od skoro u Novom Sadu, volim da istražujem i upoznajem se sve više sa gradom i njegovom kuturom, jer je veoma raznovrsna. Neke od lokacija koje su definitivno ostavile najveći utisak na mene jesu Petrovaradinska tvrđava koju redovno posećujem, kao i Dunavski park, koji se nalazi u centru grada, ali kada se nalazim u njemu imam osećaj kao da sam van grada, negde gde nema saobraćajnih gužvi i gradske buke. Takođe, volim da obilazim razne izložbe i manifestacije, pa me često možete sresti na mestima kao što su muzej, galerija, kulturni centri, bioskop i pozorište.

• Šta je bio okidač da kreneš u volontersku avanturu?

Nije bilo lako priključiti se volonterskim aktivnostima, odnosno otići na prvu akciju. Dosta vremena sam razmišljala o tome i pratila aktivnosti koje se dešavaju u gradu, ali se nisam priključivala njima. Prva aktivnost na koju sam se priključila kao volonter jeste bilo održavanje biciklističke kritične mase, jer mi je vožnja bicikla bila jedna od najinteresantnijih stvari tada. Kada sam došla na aktivnost upoznala sam mnogo ljudi punih entuzijazma i otvorenih za druženje i upoznavanje. Svideo mi se taj timski duh volontera i prihvatanje drugih osoba baš onakvih kakvi jesu. Nakon ove aktivnosti sam krenula da posećujem svaku drugu, u skladu sa svojim slobodnim vremenom i svaka naredna aktivnost mi je pružila sve više novih poznanstava, veština i iskustava što mi daje sve veći podsticaj da učestvujem i dalje u volonterskim aktivnostima.

• Kakvo je tvoje iskustvo u volonterskim „vodama“

Volontiram već četvrtu godinu, prvo volontersko iskustvo sam imala u lokalnoj Kanceariji za mlade, preko koje sam se upoznala sa čarima volontiranja i raznim drugim načinima koji su mi pomogli da postanem aktivna u društvu. Učestvovala sam na raaznim volonterskim akcijama i uvidela sam da postoje razne stvari koje me interesuju za koje bih ranije rekla da nisu za mene. Jednostavno, kroz volontiranje sam unapredila sebe kao ličnost i izašla iz svoje zone komfora, što će mi veoma značiti u budućnosti. 

• Koja je za tebe formula i ključ volontiranja?

Za mene je formula i ključ volontiranja to da uvek radimo stvari  koje nas ispunjavaju, što ćemo itekako postići učešćem u volonterskim aktivnostima. Kroz volotiranje ćemo upoznati sebe iz totalno drugačijeg ugla i razviti mnoge veštine koje nam pre volontiranja nisu išle od ruke. Volontiranje predstavlja niz aktivnosti koje će nam otvoriti mnoga vrata u budućnost i uticati na razvoj lične karijere, kao i upoznavanje raznih ljudi koji nam mogu postati čak i najbolji prijatelji.

• Koju bi volontersku akciju posebno izdvojio/la?

Posebno bih izdvojila volontiranje na Evropskom prvenstvu u planinskom biciklizmu koje se održalo na Petrovaradinskoj tvrđavi. Naime, svaka aktivnost na kojoj sam učestvovala je ostavila poseban uticaj na mene i svake aktivnosti se vrlo rado setim, ali ovo volontiranje je bilo veoma posebno za mene, jer je bilo dosta ljudi kako iz Srbije, tako i iz ostalih zemalja koje sam upoznala i sa kojima sam i dalje u kontaktu. Veoma jak utisak na mene je ostavilo to i što su koordinatori ove aktivnosti bili opušteni u radu sa nama, a ipak je svako od nas ispunjavao svoje aktivnosti najbolje moguće. Takođe je velika čast bila učestvovati na ovako velikom događaju.

• Koliko volontiranje pomaže mladima da se samoostvare, da nađu put to sebe i nekog svog „zvanja“ u budućnosti? 

Smatram da volontiranje ima veliki značaj za mlade da pronađu sebe i otvore neke nove vidike kako u formiranju svoje karijere, tako i u pronalaženju stvari koje ih interesuju i koje mogu biti veoma značajne za njih. Volontiranje predstavlja dozu humanosti kod ljudi i može pomoći mladima da ne gledaju površno na neke stvari, već da razumeju zašto se neki problemi dešavaju ili zašto je neka osoba drugačija od njih i podiže svest kod mladih da prihvate ljude baš onakve kakvi jesu i da učine društvo i zajednicu što boljim.