• Ko je Kristijana-Emilija Štefan, kako bi sebe najkraće predstavio/la?

U najkraćim crtama, osobine kojima me prijatelji karakrerišu, a sa kojima bih se ja složila jesu društvenost, komunikativnost, snalažljivost i optimizam. Za sebe takođe mislim da sam iskrena, otvorena i strpljiva. Rada sam da pomažem, upoznajem se i sklapam prijateljstva. Imam 20 godina, odrasla sam u mestu koje se zove Jarkovac, ali sada studiram agroekonomiju u Novom Sadu. 

• Koja su tvoja interesovanja i hobiji?

Za sebe bih rekla da sam svestrana osoba, tako da proširenje znaja o svojim interesovanijima nalazim u knjigama. Stoga, čitanje i jeste moj primarni hobi. Mada, pored toga, svaki deo slobodnog vremena pokušavam da upotpunim na najbolji način. Šetnja mi je jedna od omiljenih aktivnosti. Veoma volim izlaske, tako da retko zatičem sebe u kutku četiri zida, kada nemam obaveze oko fakulteta. Pored toga što sam društveno aktivna, volim da pratim sportove, a s vremena na vreme se i oprobam u istim, poput stonog tenisa, ili kuglanja.

• U slobodno vreme možemo da te sretnemo na kojim lokacijama u gradu?

Gde me u gradu možete naći zavisi od trenutnog raspoloženja i grupe ljudi sa kojom sam u tom momentu. Najčešće opcije jesu pozorišta, bioskopi i brojne kulturne manifestacije. U česte destinacije obavezno ubrajam i kafiće, tržne centre i kuglane. Spomenula bih čak i neke zabačene regije grada u kojima se neretko nađem, u potrazi za iskustvima. Shodno tome, odgovor na ovo pitanje glasio bi; možete me pronaći doslovno bilo gde, iliti svuda.

• Šta je bio okidač da kreneš u volontersku avanturu?

Presudno da se upustim u volontersku avanturu bila je inicijativa prijatelja, koji je, uzgred, ambasador OPENSa. Bliže me je uputio u volonterske radnje i dešavanja na okupljanjima, a ubrzo potom sam se i sama uverila u značaj i zabavu, o kojima mi je on govorio.

• Kakvo je tvoje iskustvo u volonterskim „vodama“

Moje iskustvo u volontiranju traje nepunih godinu dana. Počela sam da volontiram kada su se obaveze oko fakulteta smanjile, međutim, do sada sam bila aktivno uključena u mnogobrojnim volonterskim skupovima. Od moje prve volonterske akcije, tačnije plesnog takmičenja u Futogu, preko planinskog biciklizma, pa sve do skorašnje posvećenosti umetnosti u Kaleidoskopu u vidu volontiranja, utisci su nepromenjeno divni. Ono što me posebno raduje je što i dalje brojim aktivnosti, utiske, i što ću obogatiti iskustva.

• Koja je za tebe formula i ključ volontiranja?

Ključ volontiranja jeste u socijalizaciji mladih. U širenju njihovog sveopšteg dojma i svesti, kako bi stekli bolju komunikaciju, upoznavali različite kulture i doprineli svojoj, kako kulturi, tako i domovini.

• Koju bi volontersku akciju posebno izdvojio/la?

Omiljena i upečatljivo zapamćena volonterska akcija mi je prethodno pomenuti planinski biciklizam. Uprkos prilično visokoj temperaturi, ovaj događaj mi je obezbedio najbogatije utiske. Maksimalno sam bila aktivna i slušala o stvarima za koje ranije nisam ni pomislila da bi mogle biti zanimljive. Upoznala sam veliki broj ljudi sa kojima sam i dalje u bliskom kontaktu, tako da su druženje i sadejstvo svih divnih trenutaka preovladali nad svakom vrstom umora i nad vrelim letnjim danima.

• Koliko volontiranje pomaže mladima da se samoostvare, da nađu put to sebe i nekog svog „zvanja“ u budućnosti?

Volontiranje zasigurno pomaže mladima u proširenju vidika i izbora profesije ili životnog puta kojim će se nahoditi. Volontiranje budi mlade, ustaljuje im ispravnu perspektivu sagledavanja dešavanja i navodi ih na korišćenje mnogobrojnih kapaciteta, buđenje skrivenih talenata. Pruža im mnoge mogućnosti, koje mogu postati još brojnije kada spoznaju suštinu volontiranja. Mladi već prijavljivanjem za određeno volontiranje zasigurno sklapaju nova prijateljstva, a kasnije postaju komunikativniji i nesumnjivo slobodniji i otvoreniji, sa vidljivijom potrebom za pomaganjem i dovitljivijim rešenjima problema.