Ko je Ljubica Marković, kako bi sebe najkraće predstavila? 

Ljubica, 26 godina, iz Novog Sada, je jedan večiti optimista, uvek nasmejana, raspoložena i spremna da pomogne. Komunikativna, voljna da uči nove stvari, vodi se onom poznatom: Ili ćeš koračati napred u razvoj, ili ćeš koračati nazad u sigurnost. Otvorenog uma, druželjubiva i može se reći, idealista. :)

Šta studiraš i u kom pravcu idu tvoja interesovanja i hobiji van studentskog okvira? 

Od ove godine sam student Poslovne psihologije, a radim i kao Office Manager u jednoj IT firmi u Novom Sadu. Do ove godine studirala sam Nemački jezik i književnost, međutim put me naveo na neku drugu stranu i odlučila sam da pratim svoje snove, pa sam se prebacila na Poslovnu psihologiju sa željom da radim sa ljudima, u okvirima ljudskih resursa. Pored posla i studija trudim da se posvetim prijateljima, da volontiram, volim da slušam muziku, plešem, čitam knjige, gledam filmove.  

Koju vrstu muzike voliš da slušaš i kakvo štivo okupira tvoju pažnju? 

Muzika koju slušam zavisi od mog raspoloženja, dana. Nekad je to strana muzika, iz 80.-ih, 90.-ih, nekad je novija strana muzika, takođe slušam i domaću narodnu ili pop muziku, rok u nekim slučajevima isto dođe na red. Slušam stvarno sve, i rado, ustajem i ležem sa muzikom. :) 

Baviš li se sportom? 

Slabo, sport i ja nismo baš u najboljim odnosima. :D Volim da šetam, ako to može da se svrsta u neku vrstu sporta, i ponekad me uhvati vežbanje, po stanu ili odem u teretanu i malo vežbam. :)

Kulturne manifestacije, pozorište, umetnost, ili neka žurka/provod? 

Kad sam bila mlađa više sam išla na žurke i u provod, kao i većina mladih, pretpostavljam. Sad već par godina radije posećujem kulturne manifestacije, odem u pozorište ili na neku izložbu. 

Kakvo je tvoje iskustvo u volonterskim „vodama“ i koja je za tebe formula i ključ volontiranja? 

Počela sam da volontiram pre 3 godine i bila sam na mnogim volonterskim angažmanima, volontersko iskustvo je za mene zaista dragoceno. Naučila sam toliko toga, unapredila sebe kao ličnost, a uz sve to i doprinela realizaciji i napretku mnogim događajima u mom gradu. Za volontiranje vam ne treba ništa veliko, malo dobre volje, osmeha, duha i slobodnog vremena. :)

Koju bi volontersku akciju posebno izdvojila? 

Uglavnom kad me to pitaju ne mogu da izdvojim jednu volontersku akciju, svaka sa sobom nosi ono nešto posebno. Prvi volonterski angažman pamtim, i uvek ću, jer je to bilo daleko od moje zone komfora, potpuno nepoznato, nikoga nisam poznavala, ali sam odlučila da pobedim sebe, ne povedem nikoga i sama se izborim sa tim. I uspela sam, upoznala nove prijatelje, sa kojima se i dan danas družim i osetila taj unutrašnji osećaj zadovoljstva koji ispuni čoveka posle volontiranja, ono nešto što ne može da se prepriča i podeli, već samo oseti. To je bila konferencija “Neutralno”, konferencija o održivosti kulturnih prostora, planiranju i realizaciji, i vrednovanju kulturnih programa i projekata. :)

Koliko volontiranje pomaže mladima da se samoostvare, da nađu put to sebe i nekog svog „zvanja“ u budućnosti? 

Mnogo, a toga nismo ni svesni kad se tek upustimo u to. Sad kad pogledam Ljubicu od pre 3 godine, i ovu Ljubicu sad, to su dve različite osobe. Mnogo sam slobodnija, komunikativnija, lakše se upuštam u razgovor, upoznavanje novih ljudi. Ja sam jedan od primera onih volontera koji su pronašli baš svoje zvanje u budućnosti zahvaljujući volontiranju i istraživanju sopstvenih granica i sposobnosti. U druženju, radu sa ljudima, organizaciji, dogovoru sa ostalim volonterima shvatila sam gde sebe vidim i šta želim da radim. Kao što sam već spomenula, ja sam promenila fakultet, odlučila da se hrabro borim za svoje snove i da budem ono što ja želim, i mnogo sam srećnija od tada, a velikim delom za to je zaslužna volonterska avantura, svaka posebno i za sebe! :)