Ko je Nikola Zelić Marković, kako bi sebe najkraće predstavio?

Um, student, star skoro 23 godine, raznih interesovanja za koja često ni ne primetim da me okupiraju dok mi drugi u šali ne ukažu da sam možda promašio profesiju.

Šta studiraš i u kom pravcu idu tvoja interesovanja i hobiji van studentskog okvira?

Studiram grafičko inženjerstvo i dizajn na FTNu. Možda malo neobično, ali poprilično me interesuje pravo i pravni principi, kao i njihova primena u različita primena istih širom sveta. Što se tiče hobija, volim sve gde se primenjuje kreativnost i tehničko znanje kao što je pravljenje poklon kutije za kolačiće unikatnog dizajna.

Koju vrstu muzike voliš da slušaš i kakvo štivo okupira tvoju pažnju?

Mnogo toga, u poslednje vreme kada radim često slušam synthwave, ali to može da bude i rep ili ex-yu muzika. Za življu atmosferu, tu su naravno strani i domaći pop, kao i narodnjaci.

Baviš li se sportom?

Ne u meri u kojoj bih želeo, uglavnom je to rekreativno basket sa društvom.

Kulturne manifestacije, pozorište, umetnost, ili neka žurka/provod?

Češće to bude provod, ali i na jedno i na drugo gledam kao jednako dobar vid opuštanja. S tim što od kulturne manifestacije očekujem da se tematski poklapa sa mojim zanimanjima da bi mi takav vid zabave bio zanimljiv.

Kakvo je tvoje iskustvo u volonterskim „vodama“ i koja je za tebe formula i ključ volontiranja?

Moje iskustvo je pozitivno. Smatram da je najbitnije da se volontira tamo gde smo dovoljno motivisani i da se to drži u okviru ličnih interesovanja kako volontiranje ne bi doživljavali kao obavezu ili neki pritisak.

Koju bi volontersku akciju posebno izdvojio?

Posebno bih izdvojio pakovanje paketa u direkciji za robne rezerve. Mislim da se ta akcija najviše ističe po mnogim kriterijumima, što po obimnosti, vremenu trajanja, specifičnosti uslova pod kojim je izvedena, tako i po broju novih poznanstava i lepih uspomena.

Koliko volontiranje pomaže mladima da se samoostvare, da nađu put to sebe i nekog svog „zvanja“ u budućnosti?

Mislim da značajno pomaže u stvaranju vrednosti rada kod mladih i stvara osećaj ispunjenosti kod pojedinca.

Tekst

Anđela Andrijević

Foto

Uroš Dožić