Ko je Teodor Srdanović, kako bi sebe najkraće predstavio?

Rođen sam 1995. godine, u Beogradu. Trenutno živim u Novom Sadu. Najteže mi je opisati sebe, više bih dao reč drugima da me opišu. Ja se trudim da budem dobar, pošten i nesebičan čovek u svakom pogledu.

Šta studiraš i u kom pravcu idu tvoja interesovanja i hobiji van studentskog okvira?

Studiram Elektroenergetske sisteme na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, a cilj mi je da svet učinim jednim boljim mestom za sve. U slobodno vreme volontiram,  radim na sebi i svom usavršavanju u psihičkom i fizičkom smislu.

Koju vrstu muzike voliš da slušaš i kakvo štivo okupira tvoju pažnju?

Od muzike slušam sve, od klasične, do elektronske. Odabir pravim prema trenutnim stanjima, ili u zavisnosti od toga šta radim u određenim trenucima. Što se štiva tiče, najveće interesovanje usmereno je ka naučnoj fantastici.

Baviš li se sportom?

U mlađim danima trenirao sam svašta, od fubala, košarke, mačevanja, a najduže sam se bavio plivanjem. Trenutno, u nedostatku slobodnog vremena posećujem teretanu, ponekad bazen. Takođe, volim da planinarim.

Kulturne manifestacije, pozorište, umetnost, ili neka žurka/provod?

Ne bih se mogao odlučiti za samo jednu opciju, jer su to dve raličite kategorije totalno. Vrlo rado posećujem obe kategorije, a smatram da treba napraviti balans između istih.

Kakvo je tvoje iskustvo u volonterskim „vodama“ i koja je za tebe formula i ključ volontiranja?

Do sada nisam bio ni u jednoj volonterskoj organizaciji, a za volontiranje sam se prijavio po početku pandemije. Imao sam neku potrebu i osećao sam odgovornost da je to stvar koja se treba uraditi u ovakvim situacijama. Od tog momenta nastavio sam sa ostalim volonterskim akcijama i ostajem u tim vodama do daljnjeg. Lep je osećaj videti osmehe na licima ljudi koji vide da neko brine o njima i da im pomaže. Znajući da si, ako ne svima, onda barem nekome ulepšao dan, momenat, nešto je što lično mene najviše pokreće.

Koju bi volontersku akciju posebno izdvojio?

Akciju koju bih posebno izdvojio jeste akcija pakovanja paketa pomoći socijalno ugroženima na teritoriji Novog Sada. U takvim momentima, gde su nas obasipale najmračnije vesti i gde su vrebale opasnosti, usred pandemije, bilo je najdivnije. Prijateljstva, kako nova, tako i stara, smeh, zabave, a opet i marljiv rad, požrtvovanost, upornost i istrajnost i situacije gde smo, neretko, premašivali očekivanja svih organizatora, ostali su mi u sećanju kao najbolja iskustva.

Koliko volontiranje pomaže mladima da se samoostvare, da nađu put to sebe i nekog svog „zvanja“ u budućnosti?

Drago mi je kada vidim velik broj mladih koji nesebično žele da doprinesu sugrađanima i svojoj okolini, i raduje me činjenica da se taj broj povećava iz dana u dan. Mislim da se kroz volontiranje gradi odličan karakter osobe, gde ceniš nešto drugo, nešto što nije materijalne prirode, gde ne gledaš korist, što je danas retko, a ne bi trebalo biti.

Anđela Andrijević