Ko je Milica Lekić, kako bi sebe najkraće predstavila? 

Predstavljanje sebe mi je oduvek bio komplikovan poduhvat, najviše zbog činjenice da još uvek radim na samootkrovanju i usavršavanju. Imam širok spektar različitih interesovanja od ekologije, Marvel univerzuma i DIY projekata do životinja sa ulice i ljudskih prava. 

Za sebe mogu da kažem da sam entuzijastična mlada osoba koja želi što više u životu da proživi, pomaže drugima i bori se za to, na dohvat ruke, bolje sutra. 

Šta studiraš i u kom pravcu idu tvoja interesovanja i hobiji van studentskog okvira? 

Studitam socijalni rad na Filozofskom fakultetu i kao što sam već rekla interesovanja mi se pružaju u različitim pravcima. Nešto što mi je trenutno aktuelno su projekti i volontiranje u CZOR-u ( Centar za omladinski rad) i NVS-u i  omladinska politika, ali uživam da slobodno vreme provodim što više u prirodi i budem fizički aktivna, družim sa prijateljima a nekad i da ne izađem iz sobe zbog dobre knjige ili serije. 

Koju vrstu muzike voliš da slušaš i kakvo štivo okupira tvoju pažnju? 

Možda je već malo kliše, ali zaista slušam skoro sve žanrove u skladu sa mojim trenutnim emocijama i dešavanjima. Kod svakodnevne muzike mi je bitno da ima jaču energiju i da me pokreće, pa najčešće slušam rep/trep i rok. 

Baviš li se sportom? 

Gledam da sam uvek što aktivnija, od vožnje bicikla i rolera, joge, po kojih odlazaka u teretanu pa do najobičnije duge šetnje u prirodi. 

Kulturne manifestacije, pozorište, umetnost, ili neka žurka/provod? 

Nikad se ne bih mogla opredeliti za samo jedno. Uživam u pozorišnim predstavama, obilascima muzeja i galerija, ali mi isto tako prija celo veče da provedem pevajući i igrajući sa prijateljima dok me grlo i noge ne zabole. Obe strane imaju svoje čari i značajnosti koje smatram da jednako važnim i poređenje njih je za mene nemoguća misija. 

Kakvo je tvoje iskustvo u volonterskim „vodama“ i koja je za tebe formula i ključ volontiranja? 

Aktivno volontiram već skoro 3 godine i prošla sam kroz razne organizacije i projekte, ali sam se zadržala i posvetila najviše CZOR-u i NVS-u jer dam se tu najviše pronašla i prepoznala kao najbolje okruženja za mene. 

Ne ostvari se svaka volonterska akcija kako smo mi to zamišljali, bude onih ispod naših očekivanja ali i onih iznad. Najbitnije je da ne dopustimo sebi da nas to izjeda iznutra već budemo svesni da smo dali svoj maksimum u datom trenutku i ne možemo sve da iskontrolišemo. Takođe je jako bitno da ne izgorimo, što se volonterima često zna desiti, već kad osetimo da nam postaje previše kažemo sebi "uspori" i zastanemo. Volontiranje nikome nije nametnuto i neće nam nikad pobeći, bitno je da u procesu pomaganja drugima ne zaboravimo da brinemo i o sebi. 

Koju bi volontersku akciju posebno izdvojila? 

Dosta akcija je ostavilo jak utisak na mene, ali volontiranje tokom pandemije i vanrednog stanja mi je napravilo posebno mesto u sećanju. Mladi ljudi sa različitih strana, svi drugačiji a opet povezani kroz tu želju da pomognemo onima kojima je pomoć tada bila vrlo potrebna. Sve je išlo spontano i opušteno, a opet dobro i efikasno organizovano uz muziku i osmehe ispod maski. U vreme kad je ceo svet stao i bio uplašen, mi smo tim činom napravili naš mali svet i u tim trenucima bih zaboravila šta se zapravo oko nas dešavalo, zaboravila bih da brinem. 

Koliko volontiranje pomaže mladima da se samoostvare, da nađu put do sebe i nekog svog „zvanja“ u budućnosti? 

Volontiranje tu može da igra itekako veliku ulogu, gledajući iz ličnog primera. Za volontere sam pre mislila da su vanzemaljsko savršena i nesebična bića, ali vrlo brzo sam shvatila da su to sve "normalni" ljudi koje srećemo svaki dan. 

Volontiranje mi je pomoglo da se izvučem izmalo "mračnog" perioda punim preispitivanjem, zbunjenošću i izgubljenošću i pružilo mi je mogućnost da sebe više upoznam. Šta želim a šta ne, šta mi je bitno, u čemu sam dobra i u čemu želim da se usavršavam pa čak i u kom pravcu želim da idem što se tiče "zvanja". Sve to uz divno okruženje puno pozitivne energije, ljudima sličnim meni i konstantno pružanje podrške, razumevanja i prilika za napredovanje. 

Tekst

Anđela Andrijević

Foto

Uroš Dožić