Volonteri Novog Sada - Ljubica Marković


Example blog post alt

Ko je Ljubica Marković, kako bi sebe najkraće predstavila? 

Ljubica, 26 godina, iz Novog Sada, je jedan večiti optimista, uvek nasmejana, raspoložena i spremna da pomogne. Komunikativna, voljna da uči nove stvari, vodi se onom poznatom: Ili ćeš koračati napred u razvoj, ili ćeš koračati nazad u sigurnost. Otvorenog uma, druželjubiva i može se reći, idealista. :)

Šta studiraš i u kom pravcu idu tvoja interesovanja i hobiji van studentskog okvira? 

Od ove godine sam student Poslovne psihologije, a radim i kao Office Manager u jednoj IT firmi u Novom Sadu. Do ove godine studirala sam Nemački jezik i književnost, međutim put me naveo na neku drugu stranu i odlučila sam da pratim svoje snove, pa sam se prebacila na Poslovnu psihologiju sa željom da radim sa ljudima, u okvirima ljudskih resursa. Pored posla i studija trudim da se posvetim prijateljima, da volontiram, volim da slušam muziku, plešem, čitam knjige, gledam filmove.  

Koju vrstu muzike voliš da slušaš i kakvo štivo okupira tvoju pažnju? 

Muzika koju slušam zavisi od mog raspoloženja, dana. Nekad je to strana muzika, iz 80.-ih, 90.-ih, nekad je novija strana muzika, takođe slušam i domaću narodnu ili pop muziku, rok u nekim slučajevima isto dođe na red. Slušam stvarno sve, i rado, ustajem i ležem sa muzikom. :) 

Baviš li se sportom? 

Slabo, sport i ja nismo baš u najboljim odnosima. :D Volim da šetam, ako to može da se svrsta u neku vrstu sporta, i ponekad me uhvati vežbanje, po stanu ili odem u teretanu i malo vežbam. :)

Kulturne manifestacije, pozorište, umetnost, ili neka žurka/provod? 

Kad sam bila mlađa više sam išla na žurke i u provod, kao i većina mladih, pretpostavljam. Sad već par godina radije posećujem kulturne manifestacije, odem u pozorište ili na neku izložbu. 

Kakvo je tvoje iskustvo u volonterskim „vodama“ i koja je za tebe formula i ključ volontiranja? 

Počela sam da volontiram pre 3 godine i bila sam na mnogim volonterskim angažmanima, volontersko iskustvo je za mene zaista dragoceno. Naučila sam toliko toga, unapredila sebe kao ličnost, a uz sve to i doprinela realizaciji i napretku mnogim događajima u mom gradu. Za volontiranje vam ne treba ništa veliko, malo dobre volje, osmeha, duha i slobodnog vremena. :)

Koju bi volontersku akciju posebno izdvojila? 

Uglavnom kad me to pitaju ne mogu da izdvojim jednu volontersku akciju, svaka sa sobom nosi ono nešto posebno. Prvi volonterski angažman pamtim, i uvek ću, jer je to bilo daleko od moje zone komfora, potpuno nepoznato, nikoga nisam poznavala, ali sam odlučila da pobedim sebe, ne povedem nikoga i sama se izborim sa tim. I uspela sam, upoznala nove prijatelje, sa kojima se i dan danas družim i osetila taj unutrašnji osećaj zadovoljstva koji ispuni čoveka posle volontiranja, ono nešto što ne može da se prepriča i podeli, već samo oseti. To je bila konferencija “Neutralno”, konferencija o održivosti kulturnih prostora, planiranju i realizaciji, i vrednovanju kulturnih programa i projekata. :)

Koliko volontiranje pomaže mladima da se samoostvare, da nađu put to sebe i nekog svog „zvanja“ u budućnosti? 

Mnogo, a toga nismo ni svesni kad se tek upustimo u to. Sad kad pogledam Ljubicu od pre 3 godine, i ovu Ljubicu sad, to su dve različite osobe. Mnogo sam slobodnija, komunikativnija, lakše se upuštam u razgovor, upoznavanje novih ljudi. Ja sam jedan od primera onih volontera koji su pronašli baš svoje zvanje u budućnosti zahvaljujući volontiranju i istraživanju sopstvenih granica i sposobnosti. U druženju, radu sa ljudima, organizaciji, dogovoru sa ostalim volonterima shvatila sam gde sebe vidim i šta želim da radim. Kao što sam već spomenula, ja sam promenila fakultet, odlučila da se hrabro borim za svoje snove i da budem ono što ja želim, i mnogo sam srećnija od tada, a velikim delom za to je zaslužna volonterska avantura, svaka posebno i za sebe! :)





Volonteri Novog Sada - NIkola Zelić Marković


Example blog post alt

Ko je Nikola Zelić Marković, kako bi sebe najkraće predstavio?

Um, student, star skoro 23 godine, raznih interesovanja za koja često ni ne primetim da me okupiraju dok mi drugi u šali ne ukažu da sam možda promašio profesiju.

 

Šta studiraš i u kom pravcu idu tvoja interesovanja i hobiji van studentskog okvira?

Studiram grafičko inženjerstvo i dizajn na FTNu. Možda malo neobično, ali poprilično me interesuje pravo i pravni principi, kao i njihova primena u različita primena istih širom sveta. Što se tiče hobija, volim sve gde se primenjuje kreativnost i tehničko znanje kao što je pravljenje poklon kutije za kolačiće unikatnog dizajna.

 

Koju vrstu muzike voliš da slušaš i kakvo štivo okupira tvoju pažnju?

Mnogo toga, u poslednje vreme kada radim često slušam synthwave, ali to može da bude i rep ili ex-yu muzika. Za življu atmosferu, tu su naravno strani i domaći pop, kao i narodnjaci.

 

Baviš li se sportom?

Ne u meri u kojoj bih želeo, uglavnom je to rekreativno basket sa društvom.

 

Kulturne manifestacije, pozorište, umetnost, ili neka žurka/provod?

Češće to bude provod, ali i na jedno i na drugo gledam kao jednako dobar vid opuštanja. S tim što od kulturne manifestacije očekujem da se tematski poklapa sa mojim zanimanjima da bi mi takav vid zabave bio zanimljiv.

 

Kakvo je tvoje iskustvo u volonterskim „vodama“ i koja je za tebe formula i ključ volontiranja?

Moje iskustvo je pozitivno. Smatram da je najbitnije da se volontira tamo gde smo dovoljno motivisani i da se to drži u okviru ličnih interesovanja kako volontiranje ne bi doživljavali kao obavezu ili neki pritisak.

 

Koju bi volontersku akciju posebno izdvojio?

Posebno bih izdvojio pakovanje paketa u direkciji za robne rezerve. Mislim da se ta akcija najviše ističe po mnogim kriterijumima, što po obimnosti, vremenu trajanja, specifičnosti uslova pod kojim je izvedena, tako i po broju novih poznanstava i lepih uspomena.

 

Koliko volontiranje pomaže mladima da se samoostvare, da nađu put to sebe i nekog svog „zvanja“ u budućnosti?

Mislim da značajno pomaže u stvaranju vrednosti rada kod mladih i stvara osećaj ispunjenosti kod pojedinca.

 

 

Tekst

Anđela Andrijević

Foto

Uroš Dožić

Volonteri Novog Sada - Aleksandra Stjepanović


Example blog post alt

Ko je Aleksandra Stjepanović, kako bi sebe najkraće predstavila? 

Sebe bih opisala kao aktivnu, radoznalu osobu koja ima brojna interesovanja, voli izazove, društvena je i timski igrač. 

U koju školu ideš i u kom pravcu idu tvoja interesovanja i hobiji? 

Učenica sam Jovine gimnazije, bilingvalno engleski smer. Moja interesovanja su oduvek bila podjednako usmerena na umetnost (slikarstvo i ples) i sport, ali sam, što se tiče nekog budućeg zanimanja „zaljubljenik“ u prirodne nauke (hemija, biologija).

Naravno, tu je i volontiranje za koje će uvek biti mesta u mom rasporedu, koliko god pretrpan bio. 

Koju vrstu muzike voliš da slušaš i kakvo štivo okupira tvoju pažnju? 

Slušam skoro sve žanrove muzike i iskreno rečeno, jedino što mi je bitno jeste da me ta muzika inspiriše. Gde idem ja, tu idu i moje  slušalice. 

Što se tiče onoga što volim da čitam, takođe nisam opredeljena za neki poseban žanr. Interesovanja su mi i tu brojna, ali poslednjih par godina pretežno me privlače biografije i autobiografije naučnika i umetnika.

Baviš li se sportom? 

Treniram TaeKwonDo i bavim se tradicionalnim srednjovekovnim streličarstvom i plesom sa vatrom. Volim i timske i individualne sportove i ne propuštam priliku da se priključim raznim vidovima sportskih aktivnosti. Smatram da je bavljenje sportom izuzetno korisno i za fizičko i za mentalno zdravlje. 

Kulturne manifestacije, pozorište, umetnost ili neka žurka/provod? 

Ne vidim razloga da to isključuje jedno drugo. Iako sam odrastala uz pozorište, izložbe i koncerte, nikad nisam propuštala priliku da se družim i izlazim. Mislim da nijednu oblast života ne treba zapostavljati jer tako postajemo kompletnije ličnosti.

Kakvo je tvoje iskustvo u volonterskim „vodama“ i koja je za tebe formula i ključ volontiranja? 

Volontiranjem sam počela da se bavim u prvom razredu gimnazije. Priključila sam se nekim volonterskim akcijama preko kojih sam počela da shvatam svu vrednost ideje volontiranja – korisnost zajednici, aktivizam, doprinos organizacijama koje se bave mladima i njihovim razvitkom u pogledu kulture, edukacije, prilika za širenje vidika, itd. Otkrila sam da kroz volontiranje, pored toga što pomažem drugima, pomažem i samoj sebi da shvatim ko sam, šta me tačno zanima, da upoznam nove ljude, da ostvarim kontakte sa organizacijama za koje pre toga nisam ni znala da postoje. To možda zvuči kao da volontiram zato što ja nešto iz toga dobijam, a ne zato što hoću da pomognem. Ali ja na to gledam drugačije. Kroz volontiranje obogaćujemo svoju ličnost, postajemo bolji, svesniji i nesebičniji ljudi i samim tim korisniji društvu. Volontiranje nas najbolje nauči koliko od svih nas zavisi kvalitet života u zajednici u kojoj živimo.

Koju bi volontersku akciju posebno izdvojila? 

Znam da svi mi koji smo volontirali u doba pandemije isto mislimo – da je volontiranje u vanrednim okolnostima nešto što je ostavilo najjači utisak na sve nas. Svi smo se uverili koliko i u najmračnijim momentima pozitivna energija, timski rad i druženje može da pomogne.

Koliko volontiranje pomaže mladima da se samoostvare, da nađu put to sebe i nekog svog „zvanja“ u budućnosti? 

Pošto sam imala prilike da volontiram u različitim oblastima – na kulturnim manifestacijama, naučnim skupovima, sportskim dešavanjima, ekološkim akcijama a i u, kao što sam spomenula,  vanrednim okolnostima, uverila sam se da se preko volontiranja može doći u kontakt sa organizacijama i oblastima života za koje možda nismo znali da postoje ili smo znali o tome veoma malo. To govori da pored toga što volontiranje mladima pomaže da izgrade sebe i da usvoje neke nove vrednosti, može i da im otvori neke nove vidike. Pored toga, na volonterskim akcijama upoznaješ nove ljude i stvaraš kontakte koji ti u budućnosti mogu mnogo značiti. Takođe, sklapaju se prijateljstva što je uvek obogaćivanje života samo po sebi.


 

Tekst

Anđela Andrijević

Foto

Uroš Dožić