Pisma iz Južne Amerike


Example blog post alt

PISMA IZ JUŽNE AMERIKE

U petak 06.09. smo u našoj Svilari ugostili mladog putopisca Roberta Dacešina iz Banja Luke na prezentaciji njegove knjige Pisma iz Južne Amerike u kojoj je boravio oko 3 meseca. Čovek širokog uma i otvorene duše obišao je do sada 47 zemalja u želji da upozna što više lepota našeg planeta, ali posebno da upozna što više ljudi.


Putovanjem kroz Brazil, Boliviju, Čile, Ekvador i Kolumbiju sastavio je svoju „kolekciju osećanja i iskustava“ kroz koje je prošao. Video prezentacijom upoznali smo ljude koji su mu bili domaćini, a danas veliki prijatelji.

Odlučivši se za ovo istraživačko putovanje, krenuo je u pripreme koje su značile pronalazak
sponzora ( što je, naravno, bilo teško i dugotrajno), najpovoljnijih avionskih karata, osiguravajuću kuću koja će ga podržati na njegovom putu. Za smeštaj odlučio se za couchsurfing ( kaučsrfing ) koji predlaže svima koji žele istinski upoznati dušu neke zemlje, koju opet – čine ljudi. Po rečima našeg putnika, u Južnoj Americi domaćinima je njihov gost svetinja. Učiniće sve moguće i nemoguće da mu pomognu da boravak kod njih i u njihovoj zemlji prođe što lagodnije njihovom gostu.

Ljudi Južne Amerike žive za sadašnjost i u njoj se trude da svakodnevno uživaju.
Prva zemlja koja je bila predviđena za obilazak bio je Brazil. Prvi susret imao je sa Sao Paolom, a zatim i fascinantnim Rio de Žaneirom – za njega najsavršenijim gradom na planeti. Dečačka želja da se uspne na Kocku šećera i slika ispod Statue Isusa Hrista konačno je ostvarena. Njegovi domaćini, a koji su postali njegovi novi prijatelji, objasnili su mu da u Riju žive 2 vrste ljudi : rođene Karioke i oni koji nemaju nikakve veze sa Riom, ali prihvataju ovakav način života – Estilo da vida. Nigde do sada na svetu nije lakše započinjao razgovor, koji je uvek završavao osmehom.
Sledeća destinacija bila je Bolivija. Država na visokoj nadmorskoj visini što nama Evropljanima
stvara probleme. Glavni grad La Paz je doživeo kao grad pun šarenila sa Pijacom veštica na kojoj se ne može kupiti hrana već se tu dolazi zbog vračanja i magije tj. iscelivanja i kupovine raznoraznih predmeta i preparata koje lokalno stanovništvo ne prestaje da konzumira. I u La Pazu upoznaje nove ljude i stiče nove prijatelje. Obilazi Tijavanaku arheološki lokalitet nekadašnjeg najvišeg urbanog grada ikad izgrađenog i naravno, jezero Titikaka na 3810 metara nadmorske visine.
Čile – novi izazov. Zemlja koja je klimatski najviše odgovara Evropljanima. Već prešavši granicu na ulasku u Čile, shvatio je da se radi o zemlji koja ima viši standard od mnogih zemalja Južne Amerike, a kasnije saznaje i o dobrim platama, visokim cenama te na ulicama viđa više „belog“ stanovništva – potomaka doseljenika iz Evrope posle burnih perioda. Osim glavnog grada Santiaga koji je jedan od tri top grada u J.Americi po kvalitetu životnog standarda, obišao je Valparaiso te pustinju Atakamu.

Ekvador je zemlja koja je najviše oduševila našeg domaćina. Video zapisom upoznao nas je sa
lepotama prirode, džunglama, alpakama, kakaovcem, šarenilom tkanica lokalnog stanovništva, veselim i druželjubivim majmunčićima, ali i bungee jumpingom (bandži džampingom). Glavni grad Kito sa čistim ulicama, sjajno očuvanim primerima stare kolonijalne arhitekture našem gostu zauzeo je drugo mesto po lepoti u Južnoj Americi (posle Rija).
Kolumbija je zemlja koju je Robert doživeo kao najviše „latino“. Glavni grad Bogota sa mnoštvom muzeja, biblioteka, pozorišta, crkava i trgova zaslužuje da se obiđe. Nezaobilazni grad Medeljin, nažalost poznat po narko mafiji sa kojom se vlada bori godinama, ali veruju u uspeh, prevazilazi svojom lepotom i šarmom čak i prestolnicu. Naravno, nezaobilazna je priča o narko bosu Pablu Eskobaru, ali lepota je ono što je prevladalo u Kolumbiji. Veselje ljudi koji plešu na ulicama, plantaže kafe, mesta poput Hardina, te plaža u Kartaheni koja lepotom podseća na onu u Majamju. Kako bismo doživeli Robertovu „kolekciju osećanja i iskustava“ treba pročitati njegovu knjigu Pisma iz Južne Amerike jer samo tako možemo uvideti koliko prisnosti i želje za novim drugarstvima se pronalazi kod ljudi koje do sada nismo nikada sreli. A to i jeste najveće bogatstvo ovakvih putovanja. Po završetku prezentacije usledila je diskusija jer je intersovanje prisutnih ljudi svih generacija bilo veliko. Pitanja su bila vezana za najpovoljnije cene avionskih karata, vakcinisanje protiv žute groznice, kaučsrfingu, lokalnim plemenima, učenju španskog jezika - jer bez znanja barem njegovih osnova ne treba se upuštati u anvanturu po Južnoj Americi. Među prisutnima bilo je i onih koji su već obišli neke destinacije u Južnoj Americi te je razmena iskustava bila vrlo interesantna.

Zaključak našeg putopisca bio je za neke od nas i neočekivan. On svakim novim putovanjem
postaje bliži ovim našim prostorima koji obiluju prekrasnim prirodnim lepotama, dobrim ljudima, ali i sigurnošću za vlastiti život što je u velikom broju zemalja koje je obišao problem. Ipak, izazovi novih putovanja, susreti sa novim ljudima, sticanje novih prijatelja pokreću Roberta u nove avantura. Uskoro kreće na Madagaskar, a nakon njega na veliki azijski izazov - od Laosa pa sve do Filipina. Želimo mu puno novih doživljaja i novih poznanstava te ga očekujemo sa novom knjigom u našoj Svilari.

Mirjana Končar

 

Ništa se nije desilo


Example blog post alt

„Ništa se nije desilo“

Aprila 18. u Svilari se održala promocija jedne neobične i sudivši po prisutnima, promocije vredne knjige. U pitanju je knjiga mladog autora Stefana Janjića naziva neoubičajenog, ali sasvim primerenog sadržaju knjige –„Ništa se nije desilo“.                Atmosfera u još sveže opremljenom prostoru bila je impresivna. Okupili su se ljudi različitih profila, a sve ih je spojila ljubav prema kulturi, želja za nečim dobrim i zainteresovanost za pisanje mladog autora. Vedri, nasmejani, stariji, mlađi došli su da saslušaju pisca, da razreše ili da dozvole da im sam objasni zašto navedena knjiga se ipak ne svrstava među ratne, već porodične romane. Ili, kako je to sam Stefan na početku naglasio, ipak je u pitanju roman koji može poslužiti kao dobra vežba iz empatije. Promocija je trajala skoro dva sata i nijednog trenutka dobre atmosfere nije manjkalo. Grupa ljudi, stacionirana u središte pažnje svih prisutnih, odašiljala je jednu zaista impresivnu energiju; razgovor nije tekao monotono, bio je ozbiljan na duhovit način. Ono što je svakako proisteklo kao krajnji produkt večeri jeste veliki broj kupljenih knjiga i osmesi na licima prilikom napuštanja Svilare uz obećavajuće izjave o ponovnoj poseti ovoga objekta.                                               

Možda se ipak nešto desilo te večeri u KS Svilara. Možda je ovaj događaj bio zaista dobar način da se pruži šansa kako mladim istraživačima, tako i mladim volonterima da nauče nešto novo, da ponovno požele da imaju udela na nekom sličnom dešavanju. Možda se ovim putem kulturna scena prodrma, a oni koji su te večeri bili prisutni prenesu pozitivne impresije na svoju okolinu i na taj način prošire dobre impulse o novosadskim kulturnim stanicama kao izuzetno značajnim projektima. Autor ovoga članka, iako prilično pristrasan, kazaće vam da se nešto ipak dogodilo i da je ovaj, prema rečima kritičara i izadavača, pošten roman poslao jednu poštenu poruku o neophodnosti ovakvih okupljanja, jer, ispostavilo se, publike ima.

Volonterski pozdrav,

Dragana Jovanović

Promocija na fakultetu dr Lazar Vrkatić


Example blog post alt

Prošle nedelje smo bili na Fakultetu za pravne i poslovne studije Dr Lazar Vrkatić, gde je održana tribina pod nazivom „Novi Sad 2021-Evropska prestonica kulture“.

Studenti i profesori imali su prilike da čuju kakve to idejne koncepte nosi ovaj naš projekat i od kakve važnosti nam je ova titula u lokalnim i nacionalnim okvirima, a i šire. Predstavnici Evropske prestonice kulture za 2021. stavili su akcenat na važnost kulturnog prosperiteta lokalnih zajednica. Prisutne su upoznali sa Novosadskim volonterskim servisom koji daje podršku čitavom projektu, sa  dugoročnim ciljem o budućem funkcionisanju ovog servisa putem kog će se povezivati gradjani i umetnici i o koracima koje smo do sada napravili da opravdamo ovaj naš status, a koje tek planiramo da napravimo uz participaciju gradjana. Svi koji žele da budu deo ovog značajnog projekta, pozvani su da se priključe Novosadskom volonterskom servisu i postanu deo kulturnog nasledja i Evrope.

Kao član NVS-a i student ovog fakulteta od posebnog mi je bilo značaja da prisustvujem ovoj tribini i otpočnem svoj volonterski angažman baš ovde.  :)

Tamara Velikinac