Vesti

          Novosadska „Svilara“ bila je 24.09. domaćin celodnevnoj Konferenciji u organizaciji Fondacije Novak Đoković – Dare to be original#2  ( Usudi se biti originalan#2 ). Cilj joij je promocija preduzetništva i edukacija mladih o svetskim trendovima u biznisu. Uz predavače iz inostranstva, na panelima su učestvovali i domaći uspešni preduzetnici, a u radionicama su sudionici radili praktične vežbe.

            Prvi govornik Julian Lukaszewicz kao ekspert iz biznis dizajna objasnio je da je to metod primene dizajna koji koristi set alata u rešavanju poslovnih problema. Podučio je mlade da se ne boje starta u nešto novo menjajući sebe i tražeći novo učeći iz prirode i okruženja.

KarolinaHerbut, finansijska i poslovna savetnica, uputila je posetioce na neophodnost izrade  biznis plana pre kretanja u ostvarenje svojih ideja kao i na mogućnosti kako doći do finansijskih sredstava ( apliciranjem za bespovratna sredstva, povoljne kredite za  mlade preduzetnike i sl.)

            Vojin Đorđević , uspešan poslovni čovek, kreator brenda VODAVODA, inspirativno je opisao trud i način kako se došlo do proizvođača četvrtaste PET- boce ( koja je i simbol ovog brenda) te izvora u banji Vrujci.

            Sonja Dakić, internacionalni trener NLP-a i osnivač LIVE, WORK, LOVE objasnila je novim preduzetnicima važnost istraživanja tržišta za proizvod čiju viziju imaju pred sobom, analizirati načine kako doći do kupaca, direktnim kontaktima nuditi svoj proizvod  potencijalnim kupcima.

            Igor Arih, CEO i kreativni direktor agencije ARIH smatra da komunikacija nije privilegija samo nekima. Ako smo osmislili svoj proizvod, najbolje ćemo ga plasirati na tržište potpuno otvorivši sebe kao celovitog čoveka. Prevazići svoj ego  i preći iz introvertnog u ekstrovertni govor ( od introvertnog „mi-mi-mi“ preći u ekstrovertni „vi-vi-vi“) tj. objasniti kakvu korist proizvod donosi njemu.

            Dušan Kovačević, osnivač i direktor EXIT-a, predočio je kako je, kada se ideja pretvori u delo, najteže opstati. Svaki uspešan preduzetnik, smatra on, treba se ujutro buditi sa mišlju da počinje ispočetka. Ali, takođe, ne treba kriviti sebe zbog grešaka, od njih se može puno naučiti na putu do uspeha.

Redali su se učesnici u panelima –Greta Seeger (savetnica za inovacije), Miša Lukić (Chief
Business Designer New Strategy), Miloš Milić ( Walmart ), Kristina Radovanović (Proces modernog zapošljavanj

U radionicama Srđan Plavšić naučio je posetioce kako da naprave svoju majicu ili bedž tehnikom sjajne STIVO štampe. Ivan Marković predstavio je program Human Resources, Dragana Tomić Pilipović igru TriP, Quantum zona predstavila je kapsulu u kojoj je implementirana tehnologija kvantne i preventivne medicine. Ivana Stanišić Bokić, glavna i odgovorna urednica magazina „Original“tražila je od sudionika njihove predloge koje osobe da se prikažu na naslovnice sledećih brojeva „Originala“.

            Gošća-domaćin Konferencije, Jelena Đoković ohrabrila je buduće i sadašnje mlade preduzetnike da ne trebaju imati strah od novoga i slobode koja im se pruža „samo ako otvore vrata kaveza i polete“. Smatra da niko nije žrtva, već je žrtva samo ako je to njegov izbor. Slušati i razvijati svoj UM u izgradnji boljeg života za sebe, a time i svoje okruženje. Takođe, navela je važnost zdrave ishrane kao glavnog pokretača i jačanja pozitivnih energija koje su nam potrebne, a tada će nam i Univerzum ponuditi pomoć u našem rastu i napretku.

Zaključak sagovornika je da budemo kreativni jer kreativnost je nešto što je originalno i posebno!

            Konferencija je imala veliku posećenost i opravdala je svoju organizaciju u Svilari.

Uz predstavnike Fondacije Novak Đoković, veliku pomoć u pripremanju, realizaciji i komunikaciji sa sudionicima, i ovaj put pružili su svesrdno volonteri Novosadskog volonterskog servisa.

            I na kraju dana, kiši usprkos, u 19:30 došlo je neočekivano puno naših  malih sugrađana sa roditeljima kako bi videli pozorišnu predstavu Teatra za decu iz Kine. Radost druženja bila je obostrana, a udeo nas volontera i ovde je došao do punog izražaja. Umorni, ali i zadovoljni zakazali smo svoje učešće na sledećim susretima u Svilari.

Volonterka

Mirjana Končar

PISMA IZ JUŽNE AMERIKE

U petak 06.09. smo u našoj Svilari ugostili mladog putopisca Roberta Dacešina iz Banja Luke na prezentaciji njegove knjige Pisma iz Južne Amerike u kojoj je boravio oko 3 meseca. Čovek širokog uma i otvorene duše obišao je do sada 47 zemalja u želji da upozna što više lepota našeg planeta, ali posebno da upozna što više ljudi.

Putovanjem kroz Brazil, Boliviju, Čile, Ekvador i Kolumbiju sastavio je svoju „kolekciju osećanja i iskustava“ kroz koje je prošao. Video prezentacijom upoznali smo ljude koji su mu bili domaćini, a danas veliki prijatelji.

Odlučivši se za ovo istraživačko putovanje, krenuo je u pripreme koje su značile pronalazak
sponzora ( što je, naravno, bilo teško i dugotrajno), najpovoljnijih avionskih karata, osiguravajuću kuću koja će ga podržati na njegovom putu. Za smeštaj odlučio se za couchsurfing ( kaučsrfing ) koji predlaže svima koji žele istinski upoznati dušu neke zemlje, koju opet – čine ljudi. Po rečima našeg putnika, u Južnoj Americi domaćinima je njihov gost svetinja. Učiniće sve moguće i nemoguće da mu pomognu da boravak kod njih i u njihovoj zemlji prođe što lagodnije njihovom gostu.

Ljudi Južne Amerike žive za sadašnjost i u njoj se trude da svakodnevno uživaju.
Prva zemlja koja je bila predviđena za obilazak bio je Brazil. Prvi susret imao je sa Sao Paolom, a zatim i fascinantnim Rio de Žaneirom – za njega najsavršenijim gradom na planeti. Dečačka želja da se uspne na Kocku šećera i slika ispod Statue Isusa Hrista konačno je ostvarena. Njegovi domaćini, a koji su postali njegovi novi prijatelji, objasnili su mu da u Riju žive 2 vrste ljudi : rođene Karioke i oni koji nemaju nikakve veze sa Riom, ali prihvataju ovakav način života – Estilo da vida. Nigde do sada na svetu nije lakše započinjao razgovor, koji je uvek završavao osmehom.
Sledeća destinacija bila je Bolivija. Država na visokoj nadmorskoj visini što nama Evropljanima
stvara probleme. Glavni grad La Paz je doživeo kao grad pun šarenila sa Pijacom veštica na kojoj se ne može kupiti hrana već se tu dolazi zbog vračanja i magije tj. iscelivanja i kupovine raznoraznih predmeta i preparata koje lokalno stanovništvo ne prestaje da konzumira. I u La Pazu upoznaje nove ljude i stiče nove prijatelje. Obilazi Tijavanaku arheološki lokalitet nekadašnjeg najvišeg urbanog grada ikad izgrađenog i naravno, jezero Titikaka na 3810 metara nadmorske visine.
Čile – novi izazov. Zemlja koja je klimatski najviše odgovara Evropljanima. Već prešavši granicu na ulasku u Čile, shvatio je da se radi o zemlji koja ima viši standard od mnogih zemalja Južne Amerike, a kasnije saznaje i o dobrim platama, visokim cenama te na ulicama viđa više „belog“ stanovništva – potomaka doseljenika iz Evrope posle burnih perioda. Osim glavnog grada Santiaga koji je jedan od tri top grada u J.Americi po kvalitetu životnog standarda, obišao je Valparaiso te pustinju Atakamu.

Ekvador je zemlja koja je najviše oduševila našeg domaćina. Video zapisom upoznao nas je sa
lepotama prirode, džunglama, alpakama, kakaovcem, šarenilom tkanica lokalnog stanovništva, veselim i druželjubivim majmunčićima, ali i bungee jumpingom (bandži džampingom). Glavni grad Kito sa čistim ulicama, sjajno očuvanim primerima stare kolonijalne arhitekture našem gostu zauzeo je drugo mesto po lepoti u Južnoj Americi (posle Rija).
Kolumbija je zemlja koju je Robert doživeo kao najviše „latino“. Glavni grad Bogota sa mnoštvom muzeja, biblioteka, pozorišta, crkava i trgova zaslužuje da se obiđe. Nezaobilazni grad Medeljin, nažalost poznat po narko mafiji sa kojom se vlada bori godinama, ali veruju u uspeh, prevazilazi svojom lepotom i šarmom čak i prestolnicu. Naravno, nezaobilazna je priča o narko bosu Pablu Eskobaru, ali lepota je ono što je prevladalo u Kolumbiji. Veselje ljudi koji plešu na ulicama, plantaže kafe, mesta poput Hardina, te plaža u Kartaheni koja lepotom podseća na onu u Majamju. Kako bismo doživeli Robertovu „kolekciju osećanja i iskustava“ treba pročitati njegovu knjigu Pisma iz Južne Amerike jer samo tako možemo uvideti koliko prisnosti i želje za novim drugarstvima se pronalazi kod ljudi koje do sada nismo nikada sreli. A to i jeste najveće bogatstvo ovakvih putovanja. Po završetku prezentacije usledila je diskusija jer je intersovanje prisutnih ljudi svih generacija bilo veliko. Pitanja su bila vezana za najpovoljnije cene avionskih karata, vakcinisanje protiv žute groznice, kaučsrfingu, lokalnim plemenima, učenju španskog jezika - jer bez znanja barem njegovih osnova ne treba se upuštati u anvanturu po Južnoj Americi. Među prisutnima bilo je i onih koji su već obišli neke destinacije u Južnoj Americi te je razmena iskustava bila vrlo interesantna.

Zaključak našeg putopisca bio je za neke od nas i neočekivan. On svakim novim putovanjem
postaje bliži ovim našim prostorima koji obiluju prekrasnim prirodnim lepotama, dobrim ljudima, ali i sigurnošću za vlastiti život što je u velikom broju zemalja koje je obišao problem. Ipak, izazovi novih putovanja, susreti sa novim ljudima, sticanje novih prijatelja pokreću Roberta u nove avantura. Uskoro kreće na Madagaskar, a nakon njega na veliki azijski izazov - od Laosa pa sve do Filipina. Želimo mu puno novih doživljaja i novih poznanstava te ga očekujemo sa novom knjigom u našoj Svilari.

Mirjana Končar

„Ništa se nije desilo“

Aprila 18. u Svilari se održala promocija jedne neobične i sudivši po prisutnima, promocije vredne knjige. U pitanju je knjiga mladog autora Stefana Janjića naziva neoubičajenog, ali sasvim primerenog sadržaju knjige –„Ništa se nije desilo“.                Atmosfera u još sveže opremljenom prostoru bila je impresivna. Okupili su se ljudi različitih profila, a sve ih je spojila ljubav prema kulturi, želja za nečim dobrim i zainteresovanost za pisanje mladog autora. Vedri, nasmejani, stariji, mlađi došli su da saslušaju pisca, da razreše ili da dozvole da im sam objasni zašto navedena knjiga se ipak ne svrstava među ratne, već porodične romane. Ili, kako je to sam Stefan na početku naglasio, ipak je u pitanju roman koji može poslužiti kao dobra vežba iz empatije. Promocija je trajala skoro dva sata i nijednog trenutka dobre atmosfere nije manjkalo. Grupa ljudi, stacionirana u središte pažnje svih prisutnih, odašiljala je jednu zaista impresivnu energiju; razgovor nije tekao monotono, bio je ozbiljan na duhovit način. Ono što je svakako proisteklo kao krajnji produkt večeri jeste veliki broj kupljenih knjiga i osmesi na licima prilikom napuštanja Svilare uz obećavajuće izjave o ponovnoj poseti ovoga objekta.                                               

Možda se ipak nešto desilo te večeri u KS Svilara. Možda je ovaj događaj bio zaista dobar način da se pruži šansa kako mladim istraživačima, tako i mladim volonterima da nauče nešto novo, da ponovno požele da imaju udela na nekom sličnom dešavanju. Možda se ovim putem kulturna scena prodrma, a oni koji su te večeri bili prisutni prenesu pozitivne impresije na svoju okolinu i na taj način prošire dobre impulse o novosadskim kulturnim stanicama kao izuzetno značajnim projektima. Autor ovoga članka, iako prilično pristrasan, kazaće vam da se nešto ipak dogodilo i da je ovaj, prema rečima kritičara i izadavača, pošten roman poslao jednu poštenu poruku o neophodnosti ovakvih okupljanja, jer, ispostavilo se, publike ima.

Volonterski pozdrav,

Dragana Jovanović