Vesti

• Ko je Ivana Đoković, kako bi sebe najkraće predstavio/la?

Imam  20 godina, dolazim iz Čačka i uvek volim to da naglasim, trenutno studiram u Novom Sadu i izreka koju najčešće volim da koristim pri opisivanju sebe jeste “Carpe Diem”, jer se uvek trudim da iskoristim dan na najbolji način.

• Koja su tvoja interesovanja i hobiji?

Veliki sam ljubitelj vožnje, automobila i biciklizma. U slobodno vreme najčešće vozim bicikl i provodim vreme u prirodi, takođe volim i da planinarim. Provođenje vremena u prirodi bilo da je u pitanju vožnja ili šetnja me jako ispunjava. Kada je loše vreme obično se posvetim čitanju knjiga ili gledanju Netflix-a. Ono što, takođe, smatram svojim hobijem jeste volontiranje. Volim kada slobodno vreme mogu iskoristiti odlaskom na neku volontersku akciju, jer je to nešto što smatram veoma korisnim za svoj lični razvoj.

• U slobodno vreme možemo da te sretnemo na kojim lokacijama u gradu?

Pošto sam od skoro u Novom Sadu, volim da istražujem i upoznajem se sve više sa gradom i njegovom kuturom, jer je veoma raznovrsna. Neke od lokacija koje su definitivno ostavile najveći utisak na mene jesu Petrovaradinska tvrđava koju redovno posećujem, kao i Dunavski park, koji se nalazi u centru grada, ali kada se nalazim u njemu imam osećaj kao da sam van grada, negde gde nema saobraćajnih gužvi i gradske buke. Takođe, volim da obilazim razne izložbe i manifestacije, pa me često možete sresti na mestima kao što su muzej, galerija, kulturni centri, bioskop i pozorište.

• Šta je bio okidač da kreneš u volontersku avanturu?

Nije bilo lako priključiti se volonterskim aktivnostima, odnosno otići na prvu akciju. Dosta vremena sam razmišljala o tome i pratila aktivnosti koje se dešavaju u gradu, ali se nisam priključivala njima. Prva aktivnost na koju sam se priključila kao volonter jeste bilo održavanje biciklističke kritične mase, jer mi je vožnja bicikla bila jedna od najinteresantnijih stvari tada. Kada sam došla na aktivnost upoznala sam mnogo ljudi punih entuzijazma i otvorenih za druženje i upoznavanje. Svideo mi se taj timski duh volontera i prihvatanje drugih osoba baš onakvih kakvi jesu. Nakon ove aktivnosti sam krenula da posećujem svaku drugu, u skladu sa svojim slobodnim vremenom i svaka naredna aktivnost mi je pružila sve više novih poznanstava, veština i iskustava što mi daje sve veći podsticaj da učestvujem i dalje u volonterskim aktivnostima.

• Kakvo je tvoje iskustvo u volonterskim „vodama“

Volontiram već četvrtu godinu, prvo volontersko iskustvo sam imala u lokalnoj Kanceariji za mlade, preko koje sam se upoznala sa čarima volontiranja i raznim drugim načinima koji su mi pomogli da postanem aktivna u društvu. Učestvovala sam na raaznim volonterskim akcijama i uvidela sam da postoje razne stvari koje me interesuju za koje bih ranije rekla da nisu za mene. Jednostavno, kroz volontiranje sam unapredila sebe kao ličnost i izašla iz svoje zone komfora, što će mi veoma značiti u budućnosti. 

• Koja je za tebe formula i ključ volontiranja?

Za mene je formula i ključ volontiranja to da uvek radimo stvari  koje nas ispunjavaju, što ćemo itekako postići učešćem u volonterskim aktivnostima. Kroz volotiranje ćemo upoznati sebe iz totalno drugačijeg ugla i razviti mnoge veštine koje nam pre volontiranja nisu išle od ruke. Volontiranje predstavlja niz aktivnosti koje će nam otvoriti mnoga vrata u budućnost i uticati na razvoj lične karijere, kao i upoznavanje raznih ljudi koji nam mogu postati čak i najbolji prijatelji.

• Koju bi volontersku akciju posebno izdvojio/la?

Posebno bih izdvojila volontiranje na Evropskom prvenstvu u planinskom biciklizmu koje se održalo na Petrovaradinskoj tvrđavi. Naime, svaka aktivnost na kojoj sam učestvovala je ostavila poseban uticaj na mene i svake aktivnosti se vrlo rado setim, ali ovo volontiranje je bilo veoma posebno za mene, jer je bilo dosta ljudi kako iz Srbije, tako i iz ostalih zemalja koje sam upoznala i sa kojima sam i dalje u kontaktu. Veoma jak utisak na mene je ostavilo to i što su koordinatori ove aktivnosti bili opušteni u radu sa nama, a ipak je svako od nas ispunjavao svoje aktivnosti najbolje moguće. Takođe je velika čast bila učestvovati na ovako velikom događaju.

• Koliko volontiranje pomaže mladima da se samoostvare, da nađu put to sebe i nekog svog „zvanja“ u budućnosti? 

Smatram da volontiranje ima veliki značaj za mlade da pronađu sebe i otvore neke nove vidike kako u formiranju svoje karijere, tako i u pronalaženju stvari koje ih interesuju i koje mogu biti veoma značajne za njih. Volontiranje predstavlja dozu humanosti kod ljudi i može pomoći mladima da ne gledaju površno na neke stvari, već da razumeju zašto se neki problemi dešavaju ili zašto je neka osoba drugačija od njih i podiže svest kod mladih da prihvate ljude baš onakve kakvi jesu i da učine društvo i zajednicu što boljim.

Ko je Ljubica Marković, kako bi sebe najkraće predstavila? 

Ljubica, 26 godina, iz Novog Sada, je jedan večiti optimista, uvek nasmejana, raspoložena i spremna da pomogne. Komunikativna, voljna da uči nove stvari, vodi se onom poznatom: Ili ćeš koračati napred u razvoj, ili ćeš koračati nazad u sigurnost. Otvorenog uma, druželjubiva i može se reći, idealista. :)

Šta studiraš i u kom pravcu idu tvoja interesovanja i hobiji van studentskog okvira? 

Od ove godine sam student Poslovne psihologije, a radim i kao Office Manager u jednoj IT firmi u Novom Sadu. Do ove godine studirala sam Nemački jezik i književnost, međutim put me naveo na neku drugu stranu i odlučila sam da pratim svoje snove, pa sam se prebacila na Poslovnu psihologiju sa željom da radim sa ljudima, u okvirima ljudskih resursa. Pored posla i studija trudim da se posvetim prijateljima, da volontiram, volim da slušam muziku, plešem, čitam knjige, gledam filmove.  

Koju vrstu muzike voliš da slušaš i kakvo štivo okupira tvoju pažnju? 

Muzika koju slušam zavisi od mog raspoloženja, dana. Nekad je to strana muzika, iz 80.-ih, 90.-ih, nekad je novija strana muzika, takođe slušam i domaću narodnu ili pop muziku, rok u nekim slučajevima isto dođe na red. Slušam stvarno sve, i rado, ustajem i ležem sa muzikom. :) 

Baviš li se sportom? 

Slabo, sport i ja nismo baš u najboljim odnosima. :D Volim da šetam, ako to može da se svrsta u neku vrstu sporta, i ponekad me uhvati vežbanje, po stanu ili odem u teretanu i malo vežbam. :)

Kulturne manifestacije, pozorište, umetnost, ili neka žurka/provod? 

Kad sam bila mlađa više sam išla na žurke i u provod, kao i većina mladih, pretpostavljam. Sad već par godina radije posećujem kulturne manifestacije, odem u pozorište ili na neku izložbu. 

Kakvo je tvoje iskustvo u volonterskim „vodama“ i koja je za tebe formula i ključ volontiranja? 

Počela sam da volontiram pre 3 godine i bila sam na mnogim volonterskim angažmanima, volontersko iskustvo je za mene zaista dragoceno. Naučila sam toliko toga, unapredila sebe kao ličnost, a uz sve to i doprinela realizaciji i napretku mnogim događajima u mom gradu. Za volontiranje vam ne treba ništa veliko, malo dobre volje, osmeha, duha i slobodnog vremena. :)

Koju bi volontersku akciju posebno izdvojila? 

Uglavnom kad me to pitaju ne mogu da izdvojim jednu volontersku akciju, svaka sa sobom nosi ono nešto posebno. Prvi volonterski angažman pamtim, i uvek ću, jer je to bilo daleko od moje zone komfora, potpuno nepoznato, nikoga nisam poznavala, ali sam odlučila da pobedim sebe, ne povedem nikoga i sama se izborim sa tim. I uspela sam, upoznala nove prijatelje, sa kojima se i dan danas družim i osetila taj unutrašnji osećaj zadovoljstva koji ispuni čoveka posle volontiranja, ono nešto što ne može da se prepriča i podeli, već samo oseti. To je bila konferencija “Neutralno”, konferencija o održivosti kulturnih prostora, planiranju i realizaciji, i vrednovanju kulturnih programa i projekata. :)

Koliko volontiranje pomaže mladima da se samoostvare, da nađu put to sebe i nekog svog „zvanja“ u budućnosti? 

Mnogo, a toga nismo ni svesni kad se tek upustimo u to. Sad kad pogledam Ljubicu od pre 3 godine, i ovu Ljubicu sad, to su dve različite osobe. Mnogo sam slobodnija, komunikativnija, lakše se upuštam u razgovor, upoznavanje novih ljudi. Ja sam jedan od primera onih volontera koji su pronašli baš svoje zvanje u budućnosti zahvaljujući volontiranju i istraživanju sopstvenih granica i sposobnosti. U druženju, radu sa ljudima, organizaciji, dogovoru sa ostalim volonterima shvatila sam gde sebe vidim i šta želim da radim. Kao što sam već spomenula, ja sam promenila fakultet, odlučila da se hrabro borim za svoje snove i da budem ono što ja želim, i mnogo sam srećnija od tada, a velikim delom za to je zaslužna volonterska avantura, svaka posebno i za sebe! :)

Ko je Nikola Zelić Marković, kako bi sebe najkraće predstavio?

Um, student, star skoro 23 godine, raznih interesovanja za koja često ni ne primetim da me okupiraju dok mi drugi u šali ne ukažu da sam možda promašio profesiju.

Šta studiraš i u kom pravcu idu tvoja interesovanja i hobiji van studentskog okvira?

Studiram grafičko inženjerstvo i dizajn na FTNu. Možda malo neobično, ali poprilično me interesuje pravo i pravni principi, kao i njihova primena u različita primena istih širom sveta. Što se tiče hobija, volim sve gde se primenjuje kreativnost i tehničko znanje kao što je pravljenje poklon kutije za kolačiće unikatnog dizajna.

Koju vrstu muzike voliš da slušaš i kakvo štivo okupira tvoju pažnju?

Mnogo toga, u poslednje vreme kada radim često slušam synthwave, ali to može da bude i rep ili ex-yu muzika. Za življu atmosferu, tu su naravno strani i domaći pop, kao i narodnjaci.

Baviš li se sportom?

Ne u meri u kojoj bih želeo, uglavnom je to rekreativno basket sa društvom.

Kulturne manifestacije, pozorište, umetnost, ili neka žurka/provod?

Češće to bude provod, ali i na jedno i na drugo gledam kao jednako dobar vid opuštanja. S tim što od kulturne manifestacije očekujem da se tematski poklapa sa mojim zanimanjima da bi mi takav vid zabave bio zanimljiv.

Kakvo je tvoje iskustvo u volonterskim „vodama“ i koja je za tebe formula i ključ volontiranja?

Moje iskustvo je pozitivno. Smatram da je najbitnije da se volontira tamo gde smo dovoljno motivisani i da se to drži u okviru ličnih interesovanja kako volontiranje ne bi doživljavali kao obavezu ili neki pritisak.

Koju bi volontersku akciju posebno izdvojio?

Posebno bih izdvojio pakovanje paketa u direkciji za robne rezerve. Mislim da se ta akcija najviše ističe po mnogim kriterijumima, što po obimnosti, vremenu trajanja, specifičnosti uslova pod kojim je izvedena, tako i po broju novih poznanstava i lepih uspomena.

Koliko volontiranje pomaže mladima da se samoostvare, da nađu put to sebe i nekog svog „zvanja“ u budućnosti?

Mislim da značajno pomaže u stvaranju vrednosti rada kod mladih i stvara osećaj ispunjenosti kod pojedinca.

Tekst

Anđela Andrijević

Foto

Uroš Dožić