Volonteri Novog Sada - Petra Protić


Example blog post alt

Ko je Petra Protić, kako bi sebe najkraće predstavila?

Uvek nasmejana, pozitivna i trudim se da širim pozitivnu energiju gde god da se nađem. Obožavam da se družim, provodim vreme sa prijateljima i upoznajem nove ljude. Avanturista sam, i uvek raspoložena za putovanje i nova iskustva. Trudim se da budem iskrena, poštena i uporna.

Šta studiraš i u kom pravcu idu tvoja interesovanja i hobiji van studentskog okvira?

Trenutno sam maturantkinja gimnazije “Isidora Sekulić” i pripremam se za prijemni iz glume i režije. U slobodno vreme, čitam, gledam filmove, serije, bavim se glumom i volim i da pišem scenarie za filmove, i naravno ako ima neka volonterska akcija trudim se da se priključim.

Koju vrstu muzike voliš da slušaš i kakvo štivo okupira tvoju pažnju?

Slušam raznu muziku, odrasla sam uz stranu muziku kao što su Queen, Led Zeppelin, Guns & Roses, Sex Pistols i slični.

Ne prođe dan da ne pustim neku pesmu i samo sedim i pevam ne radeći ništa više od toga. Pevanje volim iako nisam baš najbolja, kao i sviranje, išla sam u muzičku školu i svirala harfu a pored toga volim i na klaviru da pronađem note i sama naučim neku kompoziciju.

Baviš li se sportom?

Do pre dve/tri godine sam se bavila sportom. Od malih nogu sam nešto trenirala ali najduže sam trenirala karate i veslanje. Međutim pored škole, i ostalih obaveza mi je slobodno vreme sve više nestajalo, pa sam sam prestala sa treninzima, i fokusirala se na volontiranje kao i glumu i režiju, što su tri stvari kojima bih volela da se bavim tokom života.

Kulturne manifestacije, pozorište, umetnost, ili neka žurka/provod?

Nikad nisam mogla sa lakoćom da se odlučim i izaberem, a naročito kada je ovaj izbor. Kulturne manifestacije, pozorište  i umetnost su nešto što volim i u čemu uživam, ali takođe sam takva osoba da uživam i u žurkama sa prijateljima ili nekim novim ljudima. Tako da bi za mene savršen spoj bio neka predstava sa žurkom posle glumci, publika, umetnici.

Kakvo je tvoje iskustvo u volonterskim „vodama“ i koja je za tebe formula i ključ volontiranja?

Moje volontersko iskustvo do sada je stvarno nešto što ne bih menjala ni za šta. Upoznala sam toliko novih prijatelja, koji su toliko međusobno različiti ali svi sa istom željom i istim ciljem. Prijateljstva sa volontiranja su stvarno posebna, na najbolji način, to su ljudi koji će uvek biti spremni da pomognu, da posavetuju, da podrže. I baš to je i ključ volontiranja, zajednica koja je nastala i koja je jača od bilo kojeg problema i prepreke pred kojom se nađe. Zajednica raznovrsnih karaktera, osobina, vrlina, sa jednom željom a to je da pomognu i doprinesu. A kada ste okruženi takvim ljudima imate najbolji osećaj, kao da vas ništa ne može zaustaviti ili sprečiti.

Koju bi volontersku akciju posebno izdvojila?

Izdvojiti samo jedno volontersko iskustvo, je stvarno teško. Ali ono koje je po mom mišljenju zaslužno za sva ostala i zbog kojeg sam se ja zaljubila u volontiranje bilo je moje prvo volontiranje. Na Cinemacity festivalu bila sam volonter prvi put, i iako sam još bila u osnovnoj školi tada sam ostajala tamo i posle ponoći što je tada za mene već to bilo super.

Upoznala sam mnogo ljudi iz sveta filma, ali i volontera sa kojima sam u kontaktu i danas. To volontiranje je za mene bilo stvarno predivno jer iako sam bila najmlađa bila sam prihvaćena u grupu bez ikakvih predrasuda, oni su mene motivisali da se ponašam ozbiljnije i zrelije, a nekad sam i ja njih povlačila da se vrate u dečije dane pa bismo se smejali kao ludi. Ali tada sam ja osetila tu moć zajednice i poželela da zauvek budem deo tako nečega, da možda ja jednom utičemo na nekog mladog kao što su svi oni tada uticali na mene.

Koliko volontiranje pomaže mladima da se samoostvare, da nađu put to sebe i nekog svog „zvanja“ u budućnosti?

Mislim da je za mlade volontiranje stvarno značajno, da ih ojača i probudi u njima tu želju da pomažu ne samo drugima već i sebi. Mene je moje prvo volontiranje izvelo i na životni put, evo me sada pripremam se za prijemni iz glume i režije.
Imam prijatelje na koje uvek mogu da se oslonim, da pitam, doživljaje sa volonterskih akcija kojima smo se smejali tada a kada se prisetimo smejemo se i sada. I ko zna gde volontiranje može da nas odvede, fizički možda u drugi grad, državu, a psihički nas dovede do nas samih. Pronađemo sebe.

 



Tekst: Anđela Andrijević

Foto: Uroš Dožić

Volonteri Novog Sada - Nemanja Marković


Example blog post alt

Ko je Nemanja Marković, kako bi sebe najkraće predstavio? 

Nisam baš ljubitelj opisivanja sebe, draže mi je kad me neko drugi opiše jer mogu saznati nešto o sebi što ni sam nisam primetio. Ali kad sam primoran rekao bih da pokušavam da budem vredan, pošten i istrajan.

Šta studiraš i u kom pravcu idu tvoja interesovanja i hobiji van studentskog okvira? 

Studiram mašinstvo na FTN-u, trenutno sam 3-ća godina. Van studiranja volim da učim jezike, da čitam knjige, odigram po koju video ili društvenu igru i proširujem vidike sa novim znanjima.

Koju vrstu muzike voliš da slušaš i kakvo štivo okupira tvoju pažnju? 

Od muzike može sve, više volim stranu muziku ali samo malo manje od naše. Postoji retko koja pesma sa koje bi prebacio na radiju. Od štiva volim fantastiku. Volim da istražim kakve sve svetove ljudi mogu da stvore.

Baviš li se sportom? 

Ranije sam trenirao košarku, plivanje I povremeno treniranje u teretani ali u zadnje vreme jedino fudbal igram sa istom ekipom, već skoro 2 godine svaki vikend. 

Kulturne manifestacije, pozorište, umetnost, ili neka žurka/provod? 

Rado bih išao na događaje iz obe kategorije da bih proširio vidike na načine koje možda ne bi ni očekivao.

Kakvo je tvoje iskustvo u volonterskim „vodama“ i koja je za tebe formula i ključ volontiranja? 

Počeo sam da volontiram dok je bilo vandredno stanje tako da nisam toliko upoznat sa volonterskim aktivnostima koja nisu vezane za vanredno stanje.

Koju bi volontersku akciju posebno izdvojio?

Izdvojio bih 2. Prva kada smo volontirali vezano za Bigov bioskop na otvorenom jer je to bila među prvim akcijama koja je davala nadu na vraćanje na status kvo pre kovida. Dok je druga pakovanje paketa socijalno ugroženima gde smo svi zajedno bili kao podmazana mašina, radeći svi zajedno u skladu i više no predviđeno ali opet uživajući u tome, družeći se i smejući kao da prikazujemo nepokolebljivost kolektivnog duha.

Koliko volontiranje pomaže mladima da se samoostvare, da nađu put to sebe i nekog svog „zvanja“ u budućnosti? 

Volontiranje je dobar način utvrđivanja sopstvene ličnosti kao I toka kojim želimo da ide naš život. Desiće se da se ambicije I želje za budućnost zacementiraju iskustvima koja prođemo ili pak da otvore nove puteve o kojima nismo ni razmišljali ali se zbog novostečenog saznanja o sebi i svetu čine možda boljom opcijom.

Volonteri Novog Sada - Milica Lekić


Example blog post alt

Ko je Milica Lekić, kako bi sebe najkraće predstavila? 

Predstavljanje sebe mi je oduvek bio komplikovan poduhvat, najviše zbog činjenice da još uvek radim na samootkrovanju i usavršavanju. Imam širok spektar različitih interesovanja od ekologije, Marvel univerzuma i DIY projekata do životinja sa ulice i ljudskih prava. 

Za sebe mogu da kažem da sam entuzijastična mlada osoba koja želi što više u životu da proživi, pomaže drugima i bori se za to, na dohvat ruke, bolje sutra. 

Šta studiraš i u kom pravcu idu tvoja interesovanja i hobiji van studentskog okvira? 

Studitam socijalni rad na Filozofskom fakultetu i kao što sam već rekla interesovanja mi se pružaju u različitim pravcima. Nešto što mi je trenutno aktuelno su projekti i volontiranje u CZOR-u ( Centar za omladinski rad) i NVS-u i  omladinska politika, ali uživam da slobodno vreme provodim što više u prirodi i budem fizički aktivna, družim sa prijateljima a nekad i da ne izađem iz sobe zbog dobre knjige ili serije. 

Koju vrstu muzike voliš da slušaš i kakvo štivo okupira tvoju pažnju? 

Možda je već malo kliše, ali zaista slušam skoro sve žanrove u skladu sa mojim trenutnim emocijama i dešavanjima. Kod svakodnevne muzike mi je bitno da ima jaču energiju i da me pokreće, pa najčešće slušam rep/trep i rok. 

Baviš li se sportom? 

Gledam da sam uvek što aktivnija, od vožnje bicikla i rolera, joge, po kojih odlazaka u teretanu pa do najobičnije duge šetnje u prirodi. 

Kulturne manifestacije, pozorište, umetnost, ili neka žurka/provod? 

Nikad se ne bih mogla opredeliti za samo jedno. Uživam u pozorišnim predstavama, obilascima muzeja i galerija, ali mi isto tako prija celo veče da provedem pevajući i igrajući sa prijateljima dok me grlo i noge ne zabole. Obe strane imaju svoje čari i značajnosti koje smatram da jednako važnim i poređenje njih je za mene nemoguća misija. 

Kakvo je tvoje iskustvo u volonterskim „vodama“ i koja je za tebe formula i ključ volontiranja? 

Aktivno volontiram već skoro 3 godine i prošla sam kroz razne organizacije i projekte, ali sam se zadržala i posvetila najviše CZOR-u i NVS-u jer dam se tu najviše pronašla i prepoznala kao najbolje okruženja za mene. 

Ne ostvari se svaka volonterska akcija kako smo mi to zamišljali, bude onih ispod naših očekivanja ali i onih iznad. Najbitnije je da ne dopustimo sebi da nas to izjeda iznutra već budemo svesni da smo dali svoj maksimum u datom trenutku i ne možemo sve da iskontrolišemo. Takođe je jako bitno da ne izgorimo, što se volonterima često zna desiti, već kad osetimo da nam postaje previše kažemo sebi "uspori" i zastanemo. Volontiranje nikome nije nametnuto i neće nam nikad pobeći, bitno je da u procesu pomaganja drugima ne zaboravimo da brinemo i o sebi. 

Koju bi volontersku akciju posebno izdvojila? 

Dosta akcija je ostavilo jak utisak na mene, ali volontiranje tokom pandemije i vanrednog stanja mi je napravilo posebno mesto u sećanju. Mladi ljudi sa različitih strana, svi drugačiji a opet povezani kroz tu želju da pomognemo onima kojima je pomoć tada bila vrlo potrebna. Sve je išlo spontano i opušteno, a opet dobro i efikasno organizovano uz muziku i osmehe ispod maski. U vreme kad je ceo svet stao i bio uplašen, mi smo tim činom napravili naš mali svet i u tim trenucima bih zaboravila šta se zapravo oko nas dešavalo, zaboravila bih da brinem. 

Koliko volontiranje pomaže mladima da se samoostvare, da nađu put do sebe i nekog svog „zvanja“ u budućnosti? 

Volontiranje tu može da igra itekako veliku ulogu, gledajući iz ličnog primera. Za volontere sam pre mislila da su vanzemaljsko savršena i nesebična bića, ali vrlo brzo sam shvatila da su to sve "normalni" ljudi koje srećemo svaki dan. 

Volontiranje mi je pomoglo da se izvučem izmalo "mračnog" perioda punim preispitivanjem, zbunjenošću i izgubljenošću i pružilo mi je mogućnost da sebe više upoznam. Šta želim a šta ne, šta mi je bitno, u čemu sam dobra i u čemu želim da se usavršavam pa čak i u kom pravcu želim da idem što se tiče "zvanja". Sve to uz divno okruženje puno pozitivne energije, ljudima sličnim meni i konstantno pružanje podrške, razumevanja i prilika za napredovanje. 





Tekst

Anđela Andrijević

Foto

Uroš Dožić