Vesti

Prošle nedelje smo bili na Fakultetu za pravne i poslovne studije Dr Lazar Vrkatić, gde je održana tribina pod nazivom „Novi Sad 2021-Evropska prestonica kulture“.

Studenti i profesori imali su prilike da čuju kakve to idejne koncepte nosi ovaj naš projekat i od kakve važnosti nam je ova titula u lokalnim i nacionalnim okvirima, a i šire. Predstavnici Evropske prestonice kulture za 2021. stavili su akcenat na važnost kulturnog prosperiteta lokalnih zajednica. Prisutne su upoznali sa Novosadskim volonterskim servisom koji daje podršku čitavom projektu, sa  dugoročnim ciljem o budućem funkcionisanju ovog servisa putem kog će se povezivati gradjani i umetnici i o koracima koje smo do sada napravili da opravdamo ovaj naš status, a koje tek planiramo da napravimo uz participaciju gradjana. Svi koji žele da budu deo ovog značajnog projekta, pozvani su da se priključe Novosadskom volonterskom servisu i postanu deo kulturnog nasledja i Evrope.

Kao član NVS-a i student ovog fakulteta od posebnog mi je bilo značaja da prisustvujem ovoj tribini i otpočnem svoj volonterski angažman baš ovde.  :)

Tamara Velikinac

Proteklog meseca Novi Sad bio je domaćin Evropskog prvenstva u rvanju za mlađe seniore. Za one koji slabije prate sport, radi se o konkurenciji sportista i sportistkinja do 23 godine starosti. Naš grad i dvorana SPENS pokazali su se kao odlični domaćini, organizacija je bila izvanredna, takmičari su prikazali sve čari ovog borbenog sporta a kao stalno prisutne „pčele radilice“ našli su se i volonteri.

Moja uloga na ovom volonterskom zadatku bila je da pratim borce i trenere, od kapije koja ih vodi ka borilištima pa do strunjača, da budem uz trenere tokom borbe i da ih nakon završenog duela ispratim do svlačionica. Naizgled lagan zadatak, i jeste, kada vaš takmičar iz borbe izađe kao pobednik. Ali, uvek se može dogotiti da budete uz takmičara koji je u borbi poražen, koji je zbog par centimetara ostao bez plasmana karijere, koji je zbog par sekundi nesmotrenosti ostao bez medalje zbog koje je trenirao godinama, medalje o kojoj je sanjao.

U tim trenucima od volontera se traži da pokaže svoju ljudsku stranu, da bude saosećajan, da ostane pribran, hladan, učtiv, ljubazan ali bez previše emocija. To možda zvuči kao težak zadatak ali traje svega minut ili dva, jer kada vaš borac ode u svlačionicu vi se vraćate svojim kolegama koje vam onda prepričavaju svoje doživljaje sa borbe kojoj su prisustvovali bliže nego oni sa najskupljim kartama. Jer osim samih boraca i sudija u ringu, pozicija volontera na borilištima bila je najbliža akciji.

Volontiranje je trajala između 3 i 4 sata dnevno, naravno sa pauzama između borbi. Pauze su kratke, borbe i borci se hitro smenjuju, tako da je vreme jako brzo proletelo. U tim pauzama bilo je vremena za šalu, priču, razmenu iskustava ali i deljenje saveta, šta bismo mogli uraditi bolje ili drugačije.

Iz ovog volontiranja sam, pored osveženja, kafa i neizostavne volonterske majice, dobio novo iskustvo rada sa vrhunskim sportistima i njihovim trenerima, mogao sam da izbliza pratim rad na organizaciji jednog ovako velikog i važnog događaja, a pre svega imao još jednu priliku da se družim sa mnoštvom mladih, vedrih i nasmejanih ljudi, jer bez toga, nijedno volontiranje nije kompletno i nije vredno truda.

Aleksandar Čolić

Sportska olimpijada školske omladine Vojvodine