Vesti

Ko je Nemanja Marković, kako bi sebe najkraće predstavio? 

Nisam baš ljubitelj opisivanja sebe, draže mi je kad me neko drugi opiše jer mogu saznati nešto o sebi što ni sam nisam primetio. Ali kad sam primoran rekao bih da pokušavam da budem vredan, pošten i istrajan.

Šta studiraš i u kom pravcu idu tvoja interesovanja i hobiji van studentskog okvira? 

Studiram mašinstvo na FTN-u, trenutno sam 3-ća godina. Van studiranja volim da učim jezike, da čitam knjige, odigram po koju video ili društvenu igru i proširujem vidike sa novim znanjima.

Koju vrstu muzike voliš da slušaš i kakvo štivo okupira tvoju pažnju? 

Od muzike može sve, više volim stranu muziku ali samo malo manje od naše. Postoji retko koja pesma sa koje bi prebacio na radiju. Od štiva volim fantastiku. Volim da istražim kakve sve svetove ljudi mogu da stvore.

Baviš li se sportom? 

Ranije sam trenirao košarku, plivanje I povremeno treniranje u teretani ali u zadnje vreme jedino fudbal igram sa istom ekipom, već skoro 2 godine svaki vikend. 

Kulturne manifestacije, pozorište, umetnost, ili neka žurka/provod? 

Rado bih išao na događaje iz obe kategorije da bih proširio vidike na načine koje možda ne bi ni očekivao.

Kakvo je tvoje iskustvo u volonterskim „vodama“ i koja je za tebe formula i ključ volontiranja? 

Počeo sam da volontiram dok je bilo vandredno stanje tako da nisam toliko upoznat sa volonterskim aktivnostima koja nisu vezane za vanredno stanje.

Koju bi volontersku akciju posebno izdvojio?

Izdvojio bih 2. Prva kada smo volontirali vezano za Bigov bioskop na otvorenom jer je to bila među prvim akcijama koja je davala nadu na vraćanje na status kvo pre kovida. Dok je druga pakovanje paketa socijalno ugroženima gde smo svi zajedno bili kao podmazana mašina, radeći svi zajedno u skladu i više no predviđeno ali opet uživajući u tome, družeći se i smejući kao da prikazujemo nepokolebljivost kolektivnog duha.

Koliko volontiranje pomaže mladima da se samoostvare, da nađu put to sebe i nekog svog „zvanja“ u budućnosti? 

Volontiranje je dobar način utvrđivanja sopstvene ličnosti kao I toka kojim želimo da ide naš život. Desiće se da se ambicije I želje za budućnost zacementiraju iskustvima koja prođemo ili pak da otvore nove puteve o kojima nismo ni razmišljali ali se zbog novostečenog saznanja o sebi i svetu čine možda boljom opcijom.

Ko je Milica Lekić, kako bi sebe najkraće predstavila? 

Predstavljanje sebe mi je oduvek bio komplikovan poduhvat, najviše zbog činjenice da još uvek radim na samootkrovanju i usavršavanju. Imam širok spektar različitih interesovanja od ekologije, Marvel univerzuma i DIY projekata do životinja sa ulice i ljudskih prava. 

Za sebe mogu da kažem da sam entuzijastična mlada osoba koja želi što više u životu da proživi, pomaže drugima i bori se za to, na dohvat ruke, bolje sutra. 

Šta studiraš i u kom pravcu idu tvoja interesovanja i hobiji van studentskog okvira? 

Studitam socijalni rad na Filozofskom fakultetu i kao što sam već rekla interesovanja mi se pružaju u različitim pravcima. Nešto što mi je trenutno aktuelno su projekti i volontiranje u CZOR-u ( Centar za omladinski rad) i NVS-u i  omladinska politika, ali uživam da slobodno vreme provodim što više u prirodi i budem fizički aktivna, družim sa prijateljima a nekad i da ne izađem iz sobe zbog dobre knjige ili serije. 

Koju vrstu muzike voliš da slušaš i kakvo štivo okupira tvoju pažnju? 

Možda je već malo kliše, ali zaista slušam skoro sve žanrove u skladu sa mojim trenutnim emocijama i dešavanjima. Kod svakodnevne muzike mi je bitno da ima jaču energiju i da me pokreće, pa najčešće slušam rep/trep i rok. 

Baviš li se sportom? 

Gledam da sam uvek što aktivnija, od vožnje bicikla i rolera, joge, po kojih odlazaka u teretanu pa do najobičnije duge šetnje u prirodi. 

Kulturne manifestacije, pozorište, umetnost, ili neka žurka/provod? 

Nikad se ne bih mogla opredeliti za samo jedno. Uživam u pozorišnim predstavama, obilascima muzeja i galerija, ali mi isto tako prija celo veče da provedem pevajući i igrajući sa prijateljima dok me grlo i noge ne zabole. Obe strane imaju svoje čari i značajnosti koje smatram da jednako važnim i poređenje njih je za mene nemoguća misija. 

Kakvo je tvoje iskustvo u volonterskim „vodama“ i koja je za tebe formula i ključ volontiranja? 

Aktivno volontiram već skoro 3 godine i prošla sam kroz razne organizacije i projekte, ali sam se zadržala i posvetila najviše CZOR-u i NVS-u jer dam se tu najviše pronašla i prepoznala kao najbolje okruženja za mene. 

Ne ostvari se svaka volonterska akcija kako smo mi to zamišljali, bude onih ispod naših očekivanja ali i onih iznad. Najbitnije je da ne dopustimo sebi da nas to izjeda iznutra već budemo svesni da smo dali svoj maksimum u datom trenutku i ne možemo sve da iskontrolišemo. Takođe je jako bitno da ne izgorimo, što se volonterima često zna desiti, već kad osetimo da nam postaje previše kažemo sebi "uspori" i zastanemo. Volontiranje nikome nije nametnuto i neće nam nikad pobeći, bitno je da u procesu pomaganja drugima ne zaboravimo da brinemo i o sebi. 

Koju bi volontersku akciju posebno izdvojila? 

Dosta akcija je ostavilo jak utisak na mene, ali volontiranje tokom pandemije i vanrednog stanja mi je napravilo posebno mesto u sećanju. Mladi ljudi sa različitih strana, svi drugačiji a opet povezani kroz tu želju da pomognemo onima kojima je pomoć tada bila vrlo potrebna. Sve je išlo spontano i opušteno, a opet dobro i efikasno organizovano uz muziku i osmehe ispod maski. U vreme kad je ceo svet stao i bio uplašen, mi smo tim činom napravili naš mali svet i u tim trenucima bih zaboravila šta se zapravo oko nas dešavalo, zaboravila bih da brinem. 

Koliko volontiranje pomaže mladima da se samoostvare, da nađu put do sebe i nekog svog „zvanja“ u budućnosti? 

Volontiranje tu može da igra itekako veliku ulogu, gledajući iz ličnog primera. Za volontere sam pre mislila da su vanzemaljsko savršena i nesebična bića, ali vrlo brzo sam shvatila da su to sve "normalni" ljudi koje srećemo svaki dan. 

Volontiranje mi je pomoglo da se izvučem izmalo "mračnog" perioda punim preispitivanjem, zbunjenošću i izgubljenošću i pružilo mi je mogućnost da sebe više upoznam. Šta želim a šta ne, šta mi je bitno, u čemu sam dobra i u čemu želim da se usavršavam pa čak i u kom pravcu želim da idem što se tiče "zvanja". Sve to uz divno okruženje puno pozitivne energije, ljudima sličnim meni i konstantno pružanje podrške, razumevanja i prilika za napredovanje. 

Tekst

Anđela Andrijević

Foto

Uroš Dožić

1. Ko je Anđela Andrijević, kako bi sebe najkraće predstavila?

 „Prezentovati“ sebe i definisati u najkraćim crtama, teži je zadatak od doživljavanja drugih.  Anđela je svestrana mlada novinarka, ličnost koja kroz određene aktivnosti, dešavanja i „akcije“ nastoji da iskoristi svoj potencijal i „rezervor“ satkan od umetnosti, mašte, kreativnosti i hiperaktivnosti.

2. Šta studiraš i u kom pravcu idu tvoja interesovanja i hobiji van studentskog okvira?

Završila sam osnovne studije Žurnalistike na Odseku za medijske studije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i master studije Komunikologije na istom fakultetu.  Pored medija i novih tehnologija, moja interesovanja idu u smeru muzike, pevam u horu „Lauda“, zatim volim da crtam, fotografišem... Volim sadržaj za mlade, te najradije i intervjuišem mlade talente i umetnike, jer smatram da im je dato malo prostora da se„vide i čuju”. Kad god je to neophodno, volontiram i na taj način dajem svoj doprinos gradu u različitim oblastima, kulturnim, humanim i drugim dešavanjima.

3. Koju vrstu muzike voliš da slušaš i kakvo štivo okupira tvoju pažnju?

Uglavnom slušam hip hop. U zavisnosti od situacije i prilike, prilagodim se i drugim žanrovima muzike. Knjigu smatram jako dobrim i korisnim prijateljem, a najveći fokus usmeren je ka popularnoj psihologiji.

4. Baviš li se sportom?

Kao tinejdžerka, trenirala sam karate. Već duže vreme idem na veoma zanimjiv program treninga „Filthy Fitness“, kao i na funkcionalne treninge i program „Insanity“. Sport je put ka jačanju ne samo fizičke snage, nego i „sredstvo“ za savladavanje samokontrole i jačanje mentalnog sklopa i potencijala svesti.

5. Kulturne manifestacije, pozorište, umetnost, ili neka žurka/provod?

Volim da posetim bilo koji vid manifestacija, kako zvučne, tako i vizuelne. Umetničke manifestacije smatram posebnim atrakcijama i izvorom pozitivne energije i poleta. Svako umetničko delo i komad imaju posebnu čar, bilo da je u pitanju književna umetnost, neka predstava, filmski spektakl, izložba. U zavisnosti od uslova i trenutne situacije sa virusom, u bliskoj budućnosti nastojim da i sama učestvujem kako u muzičkim izvedbama, tako i u predstavama, takođe i kao jedan od organizatora festivala i aktera podkasta, filmskih i foto manifestacija.

Nije isključena i mogućnost za neko okupljanje i žuraju sa bližim prijateljima.

6. Kakvo je tvoje iskustvo u volonterskim „vodama“ i koja je za tebe formula i ključ volontiranja?

Volontiranje posmatram kao odraz vedrog duha, humanosti i posvećenosti mladih ljudi. To je prilika da se mladi angažuju, daju svoj doprinos i podrže aktivnosti vezane za grad, organizacije, raznorazne saradnje. Кao volonter, mogu da igram tu ulogu aktera u jednoj pustolovini gde ne samo mogu da budem deo organizovanog sistema podrške gde je to neophodno, nego i da se edukujem, da iskažem svoj potencijal, da kreiram. Volontiranje u Novosadskom volonterskom servisu  jedno je sjajno iskustvo, kako tokom pandemije, tako i u redovnim okolnostima i dešavanjima vezanih za grad Novi Sad. Lično sam imala priliku da „zavolontiram“ i pružim sebi trenutke pune pozitive, harmonije i da uklonim možda neke ranije strahove od nečeg novog, prihvatanja, timskog funkcionisanja.

7. Koju bi volontersku akciju posebno izdvojila?

Volontiranje koje je imalo poseban izazov i posebnu čar, jeste volontiranje u vanrednim okolnostima, gde sam zajedno sa ostalim volonterima prevazišla strah. Držao nas je na okupu jedan cilj i teška borba koja je na kraju izdejstvovana pobedom, Ovaj podvig naveo me je da se uključim u dalje tokove i ponovne prilike volonterskih pustolovina.

8. Koliko volontiranje pomaže mladima da se samoostvare, da nađu put to sebe i nekog svog „zvanja“ u budućnosti?

Volontiranje predstavlja jednu od najvažnijih spona koja povezuje grad i pojedinačne talente mladih. Mladi su često odraz u ogledalu grada, promoteri, predstavnici i kreatori kako sopstvenih ličnosti, tako i samog grada. Kroz volontiranje mladi postaju deo kreativne industrije i projekcije sveta u malom. Mladi su srž kako organizacije Novosadskog volonterskog servisa, tako i drugih organizacija i angažovanja. Svoje inovacije, ideje i kreativnosti mogu ispoljiti putem volonterskih akcija i dešavanja. Mladi su jedan od „medijuma“ za društvene odnose i funkcionisanje grada.

Foto

Uroš Dožić