Vesti

Ko je Teodor Srdanović, kako bi sebe najkraće predstavio?

Rođen sam 1995. godine, u Beogradu. Trenutno živim u Novom Sadu. Najteže mi je opisati sebe, više bih dao reč drugima da me opišu. Ja se trudim da budem dobar, pošten i nesebičan čovek u svakom pogledu.

Šta studiraš i u kom pravcu idu tvoja interesovanja i hobiji van studentskog okvira?

Studiram Elektroenergetske sisteme na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, a cilj mi je da svet učinim jednim boljim mestom za sve. U slobodno vreme volontiram,  radim na sebi i svom usavršavanju u psihičkom i fizičkom smislu.

Koju vrstu muzike voliš da slušaš i kakvo štivo okupira tvoju pažnju?

Od muzike slušam sve, od klasične, do elektronske. Odabir pravim prema trenutnim stanjima, ili u zavisnosti od toga šta radim u određenim trenucima. Što se štiva tiče, najveće interesovanje usmereno je ka naučnoj fantastici.

Baviš li se sportom?

U mlađim danima trenirao sam svašta, od fubala, košarke, mačevanja, a najduže sam se bavio plivanjem. Trenutno, u nedostatku slobodnog vremena posećujem teretanu, ponekad bazen. Takođe, volim da planinarim.

Kulturne manifestacije, pozorište, umetnost, ili neka žurka/provod?

Ne bih se mogao odlučiti za samo jednu opciju, jer su to dve raličite kategorije totalno. Vrlo rado posećujem obe kategorije, a smatram da treba napraviti balans između istih.

Kakvo je tvoje iskustvo u volonterskim „vodama“ i koja je za tebe formula i ključ volontiranja?

Do sada nisam bio ni u jednoj volonterskoj organizaciji, a za volontiranje sam se prijavio po početku pandemije. Imao sam neku potrebu i osećao sam odgovornost da je to stvar koja se treba uraditi u ovakvim situacijama. Od tog momenta nastavio sam sa ostalim volonterskim akcijama i ostajem u tim vodama do daljnjeg. Lep je osećaj videti osmehe na licima ljudi koji vide da neko brine o njima i da im pomaže. Znajući da si, ako ne svima, onda barem nekome ulepšao dan, momenat, nešto je što lično mene najviše pokreće.

Koju bi volontersku akciju posebno izdvojio?

Akciju koju bih posebno izdvojio jeste akcija pakovanja paketa pomoći socijalno ugroženima na teritoriji Novog Sada. U takvim momentima, gde su nas obasipale najmračnije vesti i gde su vrebale opasnosti, usred pandemije, bilo je najdivnije. Prijateljstva, kako nova, tako i stara, smeh, zabave, a opet i marljiv rad, požrtvovanost, upornost i istrajnost i situacije gde smo, neretko, premašivali očekivanja svih organizatora, ostali su mi u sećanju kao najbolja iskustva.

Koliko volontiranje pomaže mladima da se samoostvare, da nađu put to sebe i nekog svog „zvanja“ u budućnosti?

Drago mi je kada vidim velik broj mladih koji nesebično žele da doprinesu sugrađanima i svojoj okolini, i raduje me činjenica da se taj broj povećava iz dana u dan. Mislim da se kroz volontiranje gradi odličan karakter osobe, gde ceniš nešto drugo, nešto što nije materijalne prirode, gde ne gledaš korist, što je danas retko, a ne bi trebalo biti.

Anđela Andrijević

          Novosadska „Svilara“ bila je 24.09. domaćin celodnevnoj Konferenciji u organizaciji Fondacije Novak Đoković – Dare to be original#2  ( Usudi se biti originalan#2 ). Cilj joij je promocija preduzetništva i edukacija mladih o svetskim trendovima u biznisu. Uz predavače iz inostranstva, na panelima su učestvovali i domaći uspešni preduzetnici, a u radionicama su sudionici radili praktične vežbe.

            Prvi govornik Julian Lukaszewicz kao ekspert iz biznis dizajna objasnio je da je to metod primene dizajna koji koristi set alata u rešavanju poslovnih problema. Podučio je mlade da se ne boje starta u nešto novo menjajući sebe i tražeći novo učeći iz prirode i okruženja.

KarolinaHerbut, finansijska i poslovna savetnica, uputila je posetioce na neophodnost izrade  biznis plana pre kretanja u ostvarenje svojih ideja kao i na mogućnosti kako doći do finansijskih sredstava ( apliciranjem za bespovratna sredstva, povoljne kredite za  mlade preduzetnike i sl.)

            Vojin Đorđević , uspešan poslovni čovek, kreator brenda VODAVODA, inspirativno je opisao trud i način kako se došlo do proizvođača četvrtaste PET- boce ( koja je i simbol ovog brenda) te izvora u banji Vrujci.

            Sonja Dakić, internacionalni trener NLP-a i osnivač LIVE, WORK, LOVE objasnila je novim preduzetnicima važnost istraživanja tržišta za proizvod čiju viziju imaju pred sobom, analizirati načine kako doći do kupaca, direktnim kontaktima nuditi svoj proizvod  potencijalnim kupcima.

            Igor Arih, CEO i kreativni direktor agencije ARIH smatra da komunikacija nije privilegija samo nekima. Ako smo osmislili svoj proizvod, najbolje ćemo ga plasirati na tržište potpuno otvorivši sebe kao celovitog čoveka. Prevazići svoj ego  i preći iz introvertnog u ekstrovertni govor ( od introvertnog „mi-mi-mi“ preći u ekstrovertni „vi-vi-vi“) tj. objasniti kakvu korist proizvod donosi njemu.

            Dušan Kovačević, osnivač i direktor EXIT-a, predočio je kako je, kada se ideja pretvori u delo, najteže opstati. Svaki uspešan preduzetnik, smatra on, treba se ujutro buditi sa mišlju da počinje ispočetka. Ali, takođe, ne treba kriviti sebe zbog grešaka, od njih se može puno naučiti na putu do uspeha.

Redali su se učesnici u panelima –Greta Seeger (savetnica za inovacije), Miša Lukić (Chief
Business Designer New Strategy), Miloš Milić ( Walmart ), Kristina Radovanović (Proces modernog zapošljavanj

U radionicama Srđan Plavšić naučio je posetioce kako da naprave svoju majicu ili bedž tehnikom sjajne STIVO štampe. Ivan Marković predstavio je program Human Resources, Dragana Tomić Pilipović igru TriP, Quantum zona predstavila je kapsulu u kojoj je implementirana tehnologija kvantne i preventivne medicine. Ivana Stanišić Bokić, glavna i odgovorna urednica magazina „Original“tražila je od sudionika njihove predloge koje osobe da se prikažu na naslovnice sledećih brojeva „Originala“.

            Gošća-domaćin Konferencije, Jelena Đoković ohrabrila je buduće i sadašnje mlade preduzetnike da ne trebaju imati strah od novoga i slobode koja im se pruža „samo ako otvore vrata kaveza i polete“. Smatra da niko nije žrtva, već je žrtva samo ako je to njegov izbor. Slušati i razvijati svoj UM u izgradnji boljeg života za sebe, a time i svoje okruženje. Takođe, navela je važnost zdrave ishrane kao glavnog pokretača i jačanja pozitivnih energija koje su nam potrebne, a tada će nam i Univerzum ponuditi pomoć u našem rastu i napretku.

Zaključak sagovornika je da budemo kreativni jer kreativnost je nešto što je originalno i posebno!

            Konferencija je imala veliku posećenost i opravdala je svoju organizaciju u Svilari.

Uz predstavnike Fondacije Novak Đoković, veliku pomoć u pripremanju, realizaciji i komunikaciji sa sudionicima, i ovaj put pružili su svesrdno volonteri Novosadskog volonterskog servisa.

            I na kraju dana, kiši usprkos, u 19:30 došlo je neočekivano puno naših  malih sugrađana sa roditeljima kako bi videli pozorišnu predstavu Teatra za decu iz Kine. Radost druženja bila je obostrana, a udeo nas volontera i ovde je došao do punog izražaja. Umorni, ali i zadovoljni zakazali smo svoje učešće na sledećim susretima u Svilari.

Volonterka

Mirjana Končar

PISMA IZ JUŽNE AMERIKE

U petak 06.09. smo u našoj Svilari ugostili mladog putopisca Roberta Dacešina iz Banja Luke na prezentaciji njegove knjige Pisma iz Južne Amerike u kojoj je boravio oko 3 meseca. Čovek širokog uma i otvorene duše obišao je do sada 47 zemalja u želji da upozna što više lepota našeg planeta, ali posebno da upozna što više ljudi.

Putovanjem kroz Brazil, Boliviju, Čile, Ekvador i Kolumbiju sastavio je svoju „kolekciju osećanja i iskustava“ kroz koje je prošao. Video prezentacijom upoznali smo ljude koji su mu bili domaćini, a danas veliki prijatelji.

Odlučivši se za ovo istraživačko putovanje, krenuo je u pripreme koje su značile pronalazak
sponzora ( što je, naravno, bilo teško i dugotrajno), najpovoljnijih avionskih karata, osiguravajuću kuću koja će ga podržati na njegovom putu. Za smeštaj odlučio se za couchsurfing ( kaučsrfing ) koji predlaže svima koji žele istinski upoznati dušu neke zemlje, koju opet – čine ljudi. Po rečima našeg putnika, u Južnoj Americi domaćinima je njihov gost svetinja. Učiniće sve moguće i nemoguće da mu pomognu da boravak kod njih i u njihovoj zemlji prođe što lagodnije njihovom gostu.

Ljudi Južne Amerike žive za sadašnjost i u njoj se trude da svakodnevno uživaju.
Prva zemlja koja je bila predviđena za obilazak bio je Brazil. Prvi susret imao je sa Sao Paolom, a zatim i fascinantnim Rio de Žaneirom – za njega najsavršenijim gradom na planeti. Dečačka želja da se uspne na Kocku šećera i slika ispod Statue Isusa Hrista konačno je ostvarena. Njegovi domaćini, a koji su postali njegovi novi prijatelji, objasnili su mu da u Riju žive 2 vrste ljudi : rođene Karioke i oni koji nemaju nikakve veze sa Riom, ali prihvataju ovakav način života – Estilo da vida. Nigde do sada na svetu nije lakše započinjao razgovor, koji je uvek završavao osmehom.
Sledeća destinacija bila je Bolivija. Država na visokoj nadmorskoj visini što nama Evropljanima
stvara probleme. Glavni grad La Paz je doživeo kao grad pun šarenila sa Pijacom veštica na kojoj se ne može kupiti hrana već se tu dolazi zbog vračanja i magije tj. iscelivanja i kupovine raznoraznih predmeta i preparata koje lokalno stanovništvo ne prestaje da konzumira. I u La Pazu upoznaje nove ljude i stiče nove prijatelje. Obilazi Tijavanaku arheološki lokalitet nekadašnjeg najvišeg urbanog grada ikad izgrađenog i naravno, jezero Titikaka na 3810 metara nadmorske visine.
Čile – novi izazov. Zemlja koja je klimatski najviše odgovara Evropljanima. Već prešavši granicu na ulasku u Čile, shvatio je da se radi o zemlji koja ima viši standard od mnogih zemalja Južne Amerike, a kasnije saznaje i o dobrim platama, visokim cenama te na ulicama viđa više „belog“ stanovništva – potomaka doseljenika iz Evrope posle burnih perioda. Osim glavnog grada Santiaga koji je jedan od tri top grada u J.Americi po kvalitetu životnog standarda, obišao je Valparaiso te pustinju Atakamu.

Ekvador je zemlja koja je najviše oduševila našeg domaćina. Video zapisom upoznao nas je sa
lepotama prirode, džunglama, alpakama, kakaovcem, šarenilom tkanica lokalnog stanovništva, veselim i druželjubivim majmunčićima, ali i bungee jumpingom (bandži džampingom). Glavni grad Kito sa čistim ulicama, sjajno očuvanim primerima stare kolonijalne arhitekture našem gostu zauzeo je drugo mesto po lepoti u Južnoj Americi (posle Rija).
Kolumbija je zemlja koju je Robert doživeo kao najviše „latino“. Glavni grad Bogota sa mnoštvom muzeja, biblioteka, pozorišta, crkava i trgova zaslužuje da se obiđe. Nezaobilazni grad Medeljin, nažalost poznat po narko mafiji sa kojom se vlada bori godinama, ali veruju u uspeh, prevazilazi svojom lepotom i šarmom čak i prestolnicu. Naravno, nezaobilazna je priča o narko bosu Pablu Eskobaru, ali lepota je ono što je prevladalo u Kolumbiji. Veselje ljudi koji plešu na ulicama, plantaže kafe, mesta poput Hardina, te plaža u Kartaheni koja lepotom podseća na onu u Majamju. Kako bismo doživeli Robertovu „kolekciju osećanja i iskustava“ treba pročitati njegovu knjigu Pisma iz Južne Amerike jer samo tako možemo uvideti koliko prisnosti i želje za novim drugarstvima se pronalazi kod ljudi koje do sada nismo nikada sreli. A to i jeste najveće bogatstvo ovakvih putovanja. Po završetku prezentacije usledila je diskusija jer je intersovanje prisutnih ljudi svih generacija bilo veliko. Pitanja su bila vezana za najpovoljnije cene avionskih karata, vakcinisanje protiv žute groznice, kaučsrfingu, lokalnim plemenima, učenju španskog jezika - jer bez znanja barem njegovih osnova ne treba se upuštati u anvanturu po Južnoj Americi. Među prisutnima bilo je i onih koji su već obišli neke destinacije u Južnoj Americi te je razmena iskustava bila vrlo interesantna.

Zaključak našeg putopisca bio je za neke od nas i neočekivan. On svakim novim putovanjem
postaje bliži ovim našim prostorima koji obiluju prekrasnim prirodnim lepotama, dobrim ljudima, ali i sigurnošću za vlastiti život što je u velikom broju zemalja koje je obišao problem. Ipak, izazovi novih putovanja, susreti sa novim ljudima, sticanje novih prijatelja pokreću Roberta u nove avantura. Uskoro kreće na Madagaskar, a nakon njega na veliki azijski izazov - od Laosa pa sve do Filipina. Želimo mu puno novih doživljaja i novih poznanstava te ga očekujemo sa novom knjigom u našoj Svilari.

Mirjana Končar